Ja sam imala period kad nisam mogla da prihvatim da je dobro spavao pa odjednom uzasno. Pa poredila period pre i sada, pa poredila sa drugom decom, pa se ceo dan bavila time koji metod da primenim... uopsteno, bila sam opterecena njegovim spavanjem. I bila nervozna, nekad vikala na mm-a, jer na bebu ne mogu. Isto kao kod vas, ujutro kad vidim taj lepi osmeh sve prodje, pa kako se priblizava vece imam strah od noci...
Mnogo mi je lakse od kad sam prihvatila njegovo nespavanje kao takvo, ne pokusavam nista, cekam da prodje... ne mislim o tome. Imam i sada krize, ali redje