Ne mogu vise ne spavati!

[Vishnja]

mesecima pišući i čitajući na ovoj temi, mučeći se i ne spavajući, pa na kraju dočekavši sretan završetak, poželeh da ovde to sa vama podelim...
mom malcu će za koji dan 20 meseci. od pristojnog spavača na samom početku, postao je spavač-zec koji se trza na svaki zvuk i svaki put urla dok ne dobije da sisa. prošli smo golgotu od guranja u uskom zajedničkom krevetu, preko nekolikonoćnog mučenja sa pokušajima da ga posle svakog podoja vraćam u krevetić, do kupovine velikog kreveta za njegovu sobu u kojem smo nas dvoje spavali zajedno. bilo je raznih noći - od 2-3 buđenja (što je bio uspeh), pa do nebrojenog cimanja sa sisanjem i nasisavanjem do unedogled...umorni i on i ja. dnevno spavanje takođe na sisi, ako nisam pored njega budi se i plače. u poslednje vreme je počeo i da me grize, naročito kad nije jako pospan preko dana, pa se valjda na taj način "brani" od uspavljivanja sisanjem. a kad mu ne dam, urla ...
čitava ta situacija, kao i činjenica da je pošao u jaslice u kojima neće da spava (bez sise, jelte), a vreme mog povratka na posao se bliži, učinila je da se već neko vreme nosim mišlju da prekinemo sa dojenjem i tako pokušamo da uspostavimo normalnije spavanje.
i, pre neki dan, rešim ja da je kraj. prethodno sam iščitala sve o odvikavanju i uspavljivanju bez sike. odlučila sam da ne uvodim nikakve alternativne načine za smirivanje - ni nosanje, ni ljuljanje, a takođe ni flašicu. planirala sam da ga stavim uz sebe i mazim dok ne zaspi.
tog dana kada smo prestali, situacija mi je išla na ruku - nije hteo da spava preko dana, tako da je veče dočekao umoran. objasnila sam mu da "tete" nema više, da je popio sve i da ćemo od sad lepo i mirno spavati. plakao je 20-tak minuta, na moje prijatno iznenadjenje (kakav je magarčić, očekivala sam celonoćnu deračinu-). potom me je zagrlio i zaspao. budio se još tri puta, svaki put plačući sve manje, da bi ujutro u pola šest samo uzdahnuo, uhvatio me za ruku i zaspao. od tada već nedelju dana spava po celu noć! kao klada!još par noći sam ležala uz njega ne verujući, a potom sam prešla u svoj krevet, u susednoj sobici, , na 2m od njega. on ustaje veseliji, kada se probudi više ne urla, već me lepo pozove. preko dana (ako mu se spava), takođe zaspi ležeći uz mene. ponekad, ako vidim da je umoran, a ne može da se skrasi, uzmem ga u naručje i tako sedim na krevetu, dok ne zaspi. i to je sve od uspavljivanja. spava tvrdo i dugo, tako da , ako hoću, sada mogu da se odmorim popodne ili da ustanem i uradim nešto. o ovome sam mogla samo da sanjam pre 10 dana.
eto, drage moje, to vam je moje iskustvo. znam da ima dece kojima prekid dojenja ne donese bolji san ( i sama sam se pribojavala da je ovaj moj od te sorte, pa da ga moram nosati po celu noć da se smiri), ali, nama je, evo, sisanje bilo navika koja ga je ometala da čvrsto zaspi. slično kao i duda kod srednje devojčice - čim joj ispadne iz usta, ona se probudi. kada smo ukinuli dudu, mir. imali smo sreće i sad. ja ustajem rano, ali sam odmorna. noć je neprocenjiva, naročito posle dve godine nespavanja.
vama svima od srca želim sličan scenario i da se naspavate što pre!