kupila sam knjigu sličnog naslova, očajna što nam spavanje sa malcem ide tako loše. i to posle dve bebe- spavačice kod kojih nije bio potreban nikakav "trening", već su same od sebe zaspivale i spavale celu noć vrlo rano. no, knjiga ima niz (za mene) neprihvatljivih saveta koji podrazumevaju ostavljanje deteta samog u sobi da plače po 5, 10 minuta. nisam to mogla. čekala sam da moj sinčić počne koliko-toliko da razume šta mu se govori, pa da mu onda objasnim da sisanja više nema. jer, koliko uviđam, moja greška je bila u tome što sam ga sisanjem uspavljivala i nije umeo da se uspava sam, a takođe i da, kada se noću, kao i svi mi, spontano probudi, zaspi sam. u onih nekoliko noći koje sam, kako već rekoh, provela sa njim u krevetu slušajući kako mirno spava uverila sam se da se on, prolazeći kroz različite faze sna, u određenom momentu zaista i probudi. ali, pošto nema sise na vidiku i navikao je da spava bez nje, on se samo okrene na drugu stranu i nastavi da spava...
evo, i večeras je zaspao u osam. neprocenjiva količina vremena koje provodim sa starijom decom, mužem, uz knjigu, internet. preporodila sam se, zaista. još uvek se iščuđavam kako se taj preporod desio tako brzo. ali, valjda je i on bio "zreo" za tako nešto.