tja..eto te, daš mali prst pa i odmah cijelu rukuAmetist prvotno napisa
šalim se malo, znam kako je to, tako i kod mene, ako slučajno moje već mnogo veće sunčeko zalomi pa odguli kojih 2 sata u komadu eto mene kako bi bilo lijepo da to malo i produži, ali već sljedeću noć smo nazad na 15min u komadu i ni makac pa si opet mislim, a kako bi bilo i onih 2h krasno...
ali evo i ja mogu iz vlastitog kronično nespavalačkog iskustva reći da je ipak meni samoj bilo zericu lakše (unutarnji mir bez sekirancije) kad sam odlučila uopće ne brojati buđenja, ne gledati razmake i vrijeme "u komadu", ne uspoređivati...jednostavno idemo od danas do sutra ne razmišljajuć više uopće kako će biti noćas i zašto ne spava duže ili više...ja mirnija, a time i on...
Elizabeth Pantley nama nije nešto naročito pomogla, ali me malo umaralo vođenje evidencije buđenja noću obzirom da ih je bilo milijun pa sam nekako stavila na hold bilo kakve treninge...
i to što su cure tu isto dobro rekle, zaista naučiš spavati a da sve čuješ pa se ipak nekako bar i malo odmoriš, valjda Bog to sve tako mamama posloži samo da izdrže uz svoja sunašca...
fali mi sna za poludit i bude mi teško kad se noću skroz razbudi pa onda još osim redovnog beskonačnog cicanja dođe mu da priča pa sjedne na krevet i ne spava mu se nikako, ali nekako mi na kraju bude još i simpakad počne trabunjati (a zaista priča sve u šesnaest da se i pedica začudila) i pljeskati ručicama ili pokazivati pa si mislim kako ga malo vidim danju da mi je i fora tako slušati sve kaj tako izmelje, a mogu skužit i u vrtiću kako rade neke stvari kad tako svašta ispriča pa onda i sam nekako krene natrag na cicu, pomazimo se malo i zaspi...
 |
|||
Odgovori s citatom