Ja ne spavam vec tri godine (i nesto mjeseci). Malac spava s nama u krevetu. I to mi je onak..ne mogu vise. Planiram ga preselit u njegovu sobu, ali iskreno, bojim se da će tih buđenja biti još više.
Htjela sam da spava s nama , ali nisam znala da će mi to biti naporno. Budi se često po noći, ne može se sam uspavat pa gnjavi mene. To znači da me probudi bar tri puta po noći, a ja se ujutro moram dići i raditi.
E i da, ne može se uspavat sam. Mora ga netko uspavat. I tak...ja sam kriva , right?