Rehab, hug!
Vjerujem ti da si premorena, dvoje djece traži svoje, a često je i s jednim preteško. Baš mi te žao čitati, totalno te kužim, meni je bilo par noći kad sam plakala MD-u da me vodi na psihijatriju, doslovno mjesecima nisam spavala dulje od sat-dva u komadu, ako i toliko, mislila sam da ću umrijeti ili da ću se baciti s balkona...

Nama je najgore , izgleda, prošlo. Ipak...daleko je od dobrog.

Mi smo prošli tjedan imali nevjerovatnih 5 dana buđenja samo oko 3 puta na noć, definitivno ispod 5...spavala je čak i nekoliko sati u komadu, čak sam se i pohvalila na forumu. Dragi i ja smo se ponadali da počinje nove era, pogotovo kad smo je jedne večeri izvadili uspavanu iz AS u autu, donijeli u stan, položili na krevet i - ona je nastavila spavati, a da se nije probudila. To nam se nikad nije dogodilo i stvarno smo mislili..wow.

Međutim, od vikenda po starom. Ne po starom starom (preko 20 buđenja dok smo dojile), već po popravljenom starom (koji je počeo mjesec dana nakon prestanka dojenja), dakle oko desetak buđenja na noć. Jednu je noć bilo i šesto dramatično probijanje zuba, urlikanje samo takvo.

Inače, spava od 9 do 6, rjeđe 7, ujutro (s buđenjima, jel), a po danu ima još jedno spavanje od max sat i pol. Sve ostalo je torpedo u dupetu.

I tako, ne samo da sam neispavana, već sam već treći dan ukočena, ne mogu vrat okrenuti nalijevo, cijela me strana štrika. Stari dobar filing raspadanja!

Ono što mi je najgluplje - legnem oko pola noći kraj nje, neispavana...i ne mogu zaspati. Gledam je kako je savršena, ljubim....i polako tonem u san, ona se pomakne, ja se razbudim. I tako, ona još i spava, ali ja se budim na svaki njen makac, sneni kme i kašljić. I kad se probudi, a ja je zagrlim.. i ona mene tapka po licu...ponekad pomislim kako bi bilo lijepo da još dojimo. Ja sam mazohist...