Mi smo imali ne znam više ni sama koliko noći sa preko 10 do 15 dizanja. Onda jedna noć sa jednim dizanjem i opet sinoć sa ne znam koliko dizanja (dvadest, trideset, ko više broji??!!) Vic je u tome što bi on htio stalno biti na meni. Nije više bitno ni cicanje, bitno je samo da je na meni. A ja tako ne mogu. To spavanje sa bebom u krevetu ne mogu zamisliti, pokušala sam jedanput i bila sam sva ukočena, nenaspavana jer se panično bojim da ga jedno od nas ne poklopi. Mali isto spava nemirno, dok je u krevetiću, otpuzi i zarotira se (noge gore, glava dolje) i ne znam kako bi to išlo u krevetu. Večeras ćemo spustiti madračić u krevetiću i maknut ogradicu pa spojit njegov krevet s našim i ne znam ni sama šta... kemijat da vidim šta nam paše.