Strajk nastavnika

[Jelena]

sillyme, ponižavajuće je da su oni i dalje niskorangirani u odnosu na ostale zaposlenike plaćene prema koeficijentima. Žele da ih se pozicionira kao vrijedne u društvu, a ne kao one što (ne)rade 4 sata dnevno. Par posto gore dolje je korekcija inflacije, a korekcija koeficijenta je korekcija položaja u društvu.

Mene bi zanimalo koliko bi se prosvjetara izjasnilo pozitivno za opciju da rade 8 sati dnevno (ne, naravno nastavu cijelo vrijeme) i da imaju do 30 radnih dana slobodno, kao većina na državnoj plaći. S povećanjem plaće, samo što to država ne može platiti, pa nema ni smisla. (Te su plaće vani 3-4K eura.)

[pulinka]

Mene bi zanimalo koliko bi se prosvjetara izjasnilo pozitivno za opciju da rade 8 sati dnevno (ne, naravno nastavu cijelo vrijeme) i da imaju do 30 radnih dana slobodno, kao većina na državnoj plaći. S povećanjem plaće, samo što to država ne može platiti, pa nema ni smisla. (Te su plaće vani 3-4K eura.)

Uz očiglednu ogradu da ne mogu znati kako stoje stvari u Hrvatskoj (al mi je educated guess da nije puno različito od Srbije), svaki savesni prosvetar već radi oko 8 sati dnevno a po zakonu svakako i ima do 30 radnih dana slobodno.
Nakon samih časova administrativni posao je svakako toliki da mu se mora posvetiti određeno vreme u toku dana: treba popuniti ažurno e-dnevnik, napisati ili bar revidirati pripreme za časove, povremeno pripremiti dodatni materijal za čas ako ide neki npr. ogled, test i sl; spremiti poseban materijal i pripreme za časove za decu sa IOP-om; pa onda mesečni plan i program, godišnji plan i program, rešiti tekuće pedagoške probleme, naročito ako si razr. starešina, posećivati sednice i veća, nastavnička, odeljenska itd, na svakom tromesečju, polugođu i kraju godine, ići na seminare radi stručnog usavršavanja vikendima, držati dodatnu i dopunsku nastavu, pregledati i oceniti testove, radove, projekte, prezentacije, obaviti roditeljske sastanke, individualne razgovore sa roditeljima itd, itd.

To što prosvetari ne borave u samoj zgradi svih 8 sati svakog radnog dana i što deo posla mogu da obave iz udobnosti svoje kuće, nije specifično samo za to zanimanje, a znači samo da je radno vreme klizno i neograničeno, posao se radi dok se ne odradi, sednice i seminari mogu biti zakazani bilo kada, pedagoške situacije se rešavaju kad nastanu, dok se ne reše, a bolovanje i slobodan dan ne možeš da uzmeš bez silnih komplikacija i podešavanja celog kolektiva.

Insistiranje da prosvetari borave u samoj zgradi po svih 8 sati je totalno beskorisno, neproduktivno i štetno. Većina malih škola nema ni dovoljan broj računara, ni regulisano grejanje tokom celog dana, niti mesto gde bi mogli da borave svi nastavnici tokom tih sati a da ostale aktivnosti mogu da teku nesmetano. Da ne pominjem da se dobar deo dodatnih materijala često finansira iz džepa prosvetara, iz sredstava koje donose od kuće i nemaju na poslu. Plus činjenica da je jedan deo prosvetnog posla visoko kreativan i ne može se baš proizvesti lako na dugme, u zadato vreme, u zadatom okruženju i zadatom vremenskom roku.

Godišnji odmor ti sleduje u tačno određeno vreme, po zakonom regulisanoj formuli za broj dana, i nemaš prava da menjaš termin- nikad nećeš olako dobiti jeftino vansezonsko porodično letovanje nego verovatnije nikakvo, ako ne možeš od platice da priuštiš najskuplje u jeku sezone.
Realno, pravo je čudo zašto ljudi rade i to malo što rade, ali, kako reče jedan pametan čovek, prosveta je mesto za snađene žene i nesnađene muškarce. Snađene žene svakako imaju iza sebe dobro situiran brak a plata ide na šminku, a nesnađeni muškarci - pa, nisu dovoljno mudro odabrali životne partnerke.
Tj. kako je davno zaključeno na sličnim temama, u prosveti već ima dovoljno posla- samo nema nagrade za njega. Zato je prosveta odavno idealno mesto za najgore, ne najbolje. A zato se i štrajkuje- jer se radi osam sati, i ima godišnji 30 dana godišnje. Ali se nema novca.