Baš sam se pitala kad će netko pitati tko sam.
Mislim da sam već rekla da sam prošla toliko pokušaja potpomognute oplodnje (inseminacije,IVF i ICSI) da sam ih prestala brojati.Možda, kada bih se uhvatila u koštac sa brojenjem ipak bi ih zbrojila sve.
Do djeteta sam ipak došla bez pomoći doktora,dakle ,nakon sedam godina braka zatrudnila sam spontano i to sa svojim mužem (dijete toliko sliči mužu i njegovoj familiji da ne treba tražiti druge dokaze).
Na pitanje da li bih ja osobno išla u postupak sa doniranom stanicam ,nažalost ili na sreću nikad neću saznati odgovor.
Jer, samo parovi koji su u situaciji da više ne vide načina da postanu biološki roditelji znaju da li žele ići u postupak s doniranom stanicom ili ne žele.
Dakle, ja nisam protiv donacije,ne znam trebam li ovo još jedanput reći ,ali svi postovi koje sam poslala govore upravo o tome da treba reći što donacija jest i boriti se da se ona zaista provodi u Hrvatskoj a ne da mi, zbog neću imenovati čega, ali jasno je svima što želim reći , još više osiromašujemo Hrvatsku dajući novac drugim zemljama za ono što možemo sami raditi.
I na kraju ,pustimo parole,tipa izjave ja sam za liberalni zakon,ja smatram da svi mi trebamo biti za onaj Zakon čije se odredbe provode i čije se odredbe svjesno ne krše jer jedino je to dokaz da živimo u pravno uređenoj državi.