Mi nismo upali

Ujutro sam već išla oko 9 i nagovorila sam ih da mi pokažu listu (taman su ju sastavljali). Na popisu smo onih koji nisu upali, nema nikakve liste čekanja (tj. složeno je abecednim redom).
Uglavnom sutra ujutro imamo zakazan razgovor pa će kakti još jednom proći naše papire i predat ćemo žalbu (pošto sam dobila slom živaca kad sam vidjela da nismo upali).
Btw, susjeda iznad nas (mama domačica) je upala, a tri mjeseca je dijete mlađe od L.

A bolje da ne komentiram zašto (moguće) nismo upali, kako mi je rečeno. Skoro sam dobila infarkt od nerviranja. Uglavnom, sutra na razgovor ide muž jer ja imam prekratki fitilj za za slušati takve bedastoće.

Nakraju još i nije takav bed što nismo upali jer se sad bar neću svadit s mužem (on je inzistirao da L krene u vrtić kad upadne, a ja da ostane s tetom do treće godine).
No, princip me strašno iznervirao. Oboje radimo, iz kvarta smo, roditelji nam nisu iz Zgb (nemamo baka servis), pošteno smo predali papire samo u jedan (kvartovski) vrtić... gubim povjerenje u naš sustav :/

Sad mi je malo lakše, ispuhala sam se....