31.05.09., nedjelja, 5:00, budi me izljev vode, skačem iz kreveta kao oparena (da ne smočim madrac) uz komentar: "MA NEEEE!" Dok plodna voda curi na sve strane, meni je u glavi samo "ali još nisam spremna, nije stan pospremljen, nije robica pripremljena, ni kinderbet, ništa, ništa, ništa!!!" Budim MM koji spava na kauču...On samo kaže: "Čujem" i ne diže se?! Pa dobro, jel misli on još danas?! Kasnije mi je rekao da je čuo plodnu vodu kako curi, ali je mislio da to naš prvorodjenac piški po stolu za presvlačenje

Od trudova još ništa, tuširam se, MM je obrisao pod, pitao kaj ćemo sad (ko da ja znam) i otišao još malo prileći. Naporan je porod za tate, pa se mora prije malo i odmoriti!

Ja si kuham kavu, uzimam loptu, sjedam pred računalo, i otvaram rodin forum - sve teme redom, tražim savjet, utjehu, mišljenje, ali tko je još budan u to doba? Bar sam si malo skratila vrijeme... Dotle MM i sin spavaju ko klada, idem i ja malo prileći, ali naravno, ništa od toga, previše sam uzbudjena.

Oko 7 zovem svoju najdražu seku da joj kažem da je počelo i da dodje po starijeg jer bi MM i ja trebali krenuti. Dolazi u roku 15min, a njih dvojica još uvijek spavaju! Napokon se sin, oko pol 8, probudio, pojeo, malo smo se još poigrali, u medjuvremenu su mi i trudovi krenuli (istina je da su trudovi doma puno lakši i "slabiji" nego u bolnici), obavili zadnje pripreme, krenuli i oko 9 bili na Svetom Duhu.

Koja je razlika u pristupu prema prvorotki i drugorotki u bolnici, to je nevjerojatno. Ovaj put je cijelo vrijeme netko od osoblja bio sa mnom, jer ih je bilo strah da se ne porodim (a ja otvorena samo 2 prsta) Plan poroda mi je bio medju papirima, ali mislim da ga nitko nije vidio (ovaj put sam se osjećala dovoljno jakom da im sama kažem što hoću, a što neću, tako da se nisam previše zabrinjavala oko plana poroda). Selim se u predradjaonu, ali još, prije nego se legnem na krevet odem na wc - i dok sam se vratila s wc-a, kaže meni sestra: "nemojte se leći, idete odmah u boks". Ja iznenadjena, vau, napokon ću vidjeti kako taj famozni boks izgleda, ali i malo zabrinuta, zašto već, ne bi ja još rodila

Dolazim u boks, i dalje otvorena samo 2 prsta, a trudovi sve jači, češći i bolniji. Primalja Nada (kojoj zahvaljujem svim srcem na odlično vodjenom porodu i svoj pomoći) me u trudu pregledava, shvaća da je glavica već na izlazu, a ja i dalje samo 2 prsta otvorena. U iduća 3 truda otvorila me na 8 prstiju i napokon sam mogla tiskati (to "ručno" otvaranje mi je bilo manje bolno nego sami trudovi, jer je, dok je otvarala cerviks istovremeno i pridržavala glavicu Lorene, i pritisak je bio puno manji). E, sad, tiskanje...nisam stigla dobiti klistir, nisam se doma očistila, i ja ne mogu tiskati, koči me pomisao da ću se pokakati . Primalja Nada mi govori da je nešto trebalo izaći već bi izašlo, da se ne brinem, da tiskam...pruža mi punu podršku, masira medjicu i u par trudova, u 11:35, dolazi mala Lorena na svijet (2620g, 49cm) - mojoj sreći nema kraja!!!

Dobivam je na prsa, mazimo se dok mi posteljica ne izadje...Kad je izašla, došla je doktorica da je pregleda, i ona i primalja Nada nešto komentiraju, kako je to čudno, fascinantno, kako je ovo dijete SRETNO DIJETE! Ja sam još malo u transu, ali čujem što pričaju i pitam jel sve ok? Primalja Nada kaže da je i pita me hoću li vidjeti posteljicu, ja kažem naravno, donosi je do mene i objašnjava: "Ovoji vodenjaka su u 2 dijela, vanjski i unutarnji, vama je puknuo vanjski i iscurila je plodna voda. Uloga unutarnjeg ovoja je da štiti posteljicu. Vaš unutarnji ovoj je isprepleten žilicom od posteljice, i da Vam vodenjak nije spontano puknuo, rutinski bismo ga bušili (ja si mislim, e, ne bi, ne bi ja dala). Da smo ga išli rutinski bušiti, probušili bismo i vanjski i unutarnji ovoj, žilica bi pukla i morali biste ići na hitan carski i pitanje da li bi dijete preživjelo - zato je Lorena SRETNO DIJETE!" Rekla mi je i da tako nešto još nisu vidjeli, ali se nadam da će im ostati u sjećanju i da neće više baš tako rutinski bušiti vodenjake, jer se svašta može zakomplicirati.

Lorena je čudo od djeteta, predivna mala osoba, koja papa, kaka i spava. Porod mi je, zahvaljujući primalji Nadi, bio idealan, tako da sam već u večernjoj viziti pitala jel smijem sutra doma 8) Ostala sam 3 dana (bilo me malo strah otići na vlastitu odgovornost jer je Lorena bila male porodjajne težine), ali mi je prvorodjenac toliko nedostajao da sam se svaki dan bar 1 rasplakala - i to je bilo jedino negativno u cijeloj priči!

I još samo za kraj, kad sam rodila, primalja Nada je samo komentirala - vidimo se uskoro Ja sam joj na to rekla da se vidimo sigurno, ali ne tako uskoro, ipak ću pričekati da ovo dvoje malo odraste, da mi bar mogu doći u posjetu