hvala vam na utješnim riječima

pred kraj trudnoće sam dobila paralizu desne strane lica, neki su govorili da je to od trudnoće, neki nisu znali od čega mi je to, al nije bila šala. fizijatrica mi je preporučila carski, jer je postojala opasnost da mi od napora tijekom poroda živac ostane tako 'oduzet'.
inače sam sitne građe, a nosila sam bebu od cca.4 kg, pa su mislili da imam trudnički dijabetes i da je beba od toga tako velika. uglavnom, doktor na sv.duhu (neću vam pisati imena, mislim da je to sad skroz nebitno) me je poslao na pretrage za carski - zbog te facijalne pareze i veličine bebe.

jednog lijepog petka sam počela krvarit, pa sam otišla na pregled. imala sam trudove koje nisam osjetila, ali su me poslali u predrađaonu. i ostavili su me tamo dan i po jer nisu znali šta da rade sa mnom zbog tog mog lica. u tom vremenu sam se nagledala i naslušala svačega, što nisam očekivala. recimo, kako izgleda trudnica na dripu. strašno. mislim da je to bio prelomni trenutak kad mi se u glavi počela slagat lista stvari koje ne želim da mi se dogode...
pustili su me kući i naveče sam počela osjetiti trudove. otišla sam u bolnicu kad su trudovi već bili dosta jaki i dosta česti (bar sam tako onda mislila). jako sam se sporo otvarala i mia se nikako nije htjela okrenuti na pravu stranu - stalno je bila licem na gore (prema trbuhu), a bebe se rađaju licem nadolje. i tako je prošla noć u iščekivanju da se ona okrene. okretali su je svako malo, al ona bi se uporna vrtila kako njoj paše. od svih tih trudova 'u prazno' jer nisam smjela tiskat ni ništa, njoj se glava uporno nabijala u zdjelicu, ali nije htjela sjest. pa se glava onda malo izobličila.. ugl, da skratim, dogovorila sam se sa doktorom da idem na carski, što je i bilo nešto što sam očekivala i čemu sam se nadala. samo sam morala sačekat da se isprazni dvorana jer su neku ženu baš 'carski porađali'.. u međuvremenu je došla smjena doktora. 'stari' doktor mi je obećao carski i da je sve riješeno i dogovoreno sa novom smjenom, i onda je otišao.
'novi' doktor me pregledao i zaključio da nema potrebe za carskim, da se situacija može riješit normalnim putem, da će oni to nabrzinu sredit. tu me počela hvatat panika. pokušavala sam mu sve objasnit, ali me nije htio slušat jer on zna bolje. pa mi je dao drip. bila sam izvan sebe, što od boli što od straha. mia se uporno nije htjela namjestit, ja sam imala trudove u prazno i to je tako trajalo, pa sam dobila još jedan drip. nije se ništa promijenilo, ja sam bila skroz otvorena, glava se vidjela, ali je bila pogrešno okrenuta i nije se htjela namjestit jer više nije mogla ni stat. pa je doktoru puko film i krenuli su me porađat. nije ni to išlo. pa je slučajno navratio još jedan doktor (šef) pa je priskočio u pomoć. šta da vam više kažem, izmjenjivali su mi se na stiskanju trbuha kad bi se koji umorio. završilo je tako da su me 2 babice držale, jedan mi je stiskao trbuh, a drugi se latio vakuum-pumpe (to je isto bilo na popisu ultimativnih užasa u mojoj glavi) koja je uporno ispadala van iz mene, a jedna draga doktorica me je pokušavala smiriti jer sam počela šakama tući doktora koji mi se naslanjao na stomak.. mia je izletila van i nije plakala. sve je bilo u redu, ali nije plakala. bila sam izvan sebe. nisam imala sat vremena sa svojom bebom i mužem jer su ju odnijeli, a mene odmah uspavali da me zašiju jer me ona pokidala iznutra svojom malom izobličenom glavom.

tri dana u bolnici sam provela na antibioticama, samljevenoj hrani i posebnoj njezi jer su shvatili da su se možda ipak zeznuli. prvo pitanje prve vizite prvog dana je bilo 'kako vam je lice?'. sva sreća, lice se vratilo u manje-više normalu. nakon izlaska iz bolnice sam morala na pregled i tretman šavova kod 'pametnog' doktora koji zna bolje.

trebalo mi je jako dugo da se oporavim, fizički. psihički izgleda da još uvijek nisam baš na čisto.

možda se nekim ovo uopće neće činiti strašno ni ništa posebno traumatično, ali meni je bilo. bila sam prestravljena, sve je išlo nekim smjerovima kojima sam se nadala da neće ići.

ne znam kako bi se sad smirila, kako bi si stvari u glavi složila da mi bude lakše, da se ne bojim toliko.