 |
|||
Eto da i ja tebe (opet) potpišem hehehesweetmint prvotno napisa
Slažem se u potpunosti.
Ako je samo jedan partner u svemu onda uzalud svirači, izrazito je bitno da se partneri podržavaju i ne uskaču si međusobno u riječ te da ne dopuste okolini da umanjuju njihove odluke koje su donijeli zajedničkom odlukom.
Evo, nisam se javljala neko vrijeme, ali sad ću sažeti.
Ovih par dana sam pratila svaku sitnicu u vezi njenog ponašanja.
Neki dan su ona i tata imali fajt u vezi crtanog, naravno. Sinjeli smo dvd dolje, a ona bi sad gore. I tata je bio uporan i odnosio je gore da vidi da nema pepe gore i da se NEĆE POPETI ZA NJOM, ma koliko to ona htjela. Plakala je ali je prestala kad je shvatila da ništa od plana.
Kasnije taj dan ja peglam, ona se igra. Odjednom dođe do mene i kaže: Ja ljuta.
Ja pitam: na koga?
Kaže: Na tatu.
Ja pitam; Zašto?
Kaže- tata galamio.
Ja pitam: A zašto je galamio, što si ti htjela?
Da ne duljim, kaže- gledat crtani i da zna da je dolje, ali ona hoće gore.
Pitam je tko je bio u pravu, na što ona kaže?
TATA!!!
I sad recite da ne konta sve???
Ja sam gotovo stalno s njom i puštam joj dosta, ali neću baš sve. Za svoje ali i njeno dobro.Pa na kraju krajeva, bolje joj je da sad shvati da u životu ne može dobiti sve što hoće nego da je odgajam u iluziji.
Jer situacija je takva da joj i neke materijalne stvari koje možda imaju njeni vršnjaci ne možemo priuštiti a kamoli za 2-3 godine kad želje porastu. :/
moja curica ima 3 i pol godina.Naporna je stvarno,kada nešto hoće onda to mora biti tako i gotovo.
ona nije zločesta,jednostavno je tvrdoglava...,pravi bikić
nije baš luda crtićima,ali lutke obožava!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
ima 10 beba i njena seka (starija) htjela 1 bebu i nije joj dala;ko da joj sada trebaju sve 10.ali razgovorom uspijem s njom nekako.pogledam je u oči da vidim da me sluša šta priča,pa joj govorim da može jednu bebu dati seki,pa malo-pomalo popusti...
citat iz jedne knjige: "ako ne naučite djecu da vas slušaju-nikada vas neće poštivati"
sad razmislite o primjerima oko sebe i vidjet ćete da je to istina...
a odgoj počinje ćim se djete rodi...
Pa ne čini mi se baš da slušanje (u smislu poslušnosti) ima veze s poštivanjem. Ja bih rekla poštujte djecu pa će i ona vas (kad sazriju dovoljno da to skuže)
slažem se s time.i ja sam to negdje pročitala ili čula...
evo recimo kada idemo u vrtić,ona ne želi.jasno mi je to,privikavanje i to...
kada dođemo do vrtića,već počne plakati da ona tamo ne želi ni spavati,ni papati...to je "samo"prvih 15 min.tada se ja sagnem i pogledam je drito u okice njene i ona me mora pogledati.tada joj objasnim da je tu lijepo,da su djeca sretna,da ima puno igračaka...ali ona ne,ona ne želi tamo i gotovo.....
...pogledam je u oči i kažem da je neću ostaviti,nego samo da idem doma malo usisavati(ona se boji usisavača malo) i zagrlim je onako iz srca sa puno ljubavi,pa pomalo sve prođe...
oprostite ako sam malo skrenula sa teme....
....htjela sam samo reći da ako se djete pogleda u oči,ono sluša vas,ali ako mu pričate dok ste vi u kuhinji ,a on u dnevnom boravku,pola toga ne čuje to što ste vi rekli.
zato mislim da je razgovor oči u oči dosta djelotvoran i na taj način djete razumije i shvaća što mu pokušavate reći.....
isto tako slažem se da se mora djete poštivati da bi ono poštivalo vas,al je svako djete drugačije,zar ne???????
naša je prošli tjedan išla na pregled kod okuliste..i žena tamo upire onim svjetlom za fundus a moja neće pa neće da ju pogleda....kaže ajmo mama uzmite je kao da je avion i stavite bradicu tu...a ja si mislim aha moš mislit...moja neće pa neće
i tako nekako obavili mi taj pregled uz sto igrica...a meni teta doktorka napiše u statusu djeteta - jako kratka pažnja, nemirna...a inače doma i vani je jako kooperabilno dijete
mislim i mene bi iritiralo svjetlo za fundus a kamoli ne nju u 8 sati ujutro(još smo je iz kreveta izvukli sat i pol ranije)
naša mala tovarica dokazala je još jednom: ako ja neću onda neću i gotovo...
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom