Meni se puno tanjura nije vratilo ili su mi se vratili tuđi (a to mi nije bilo drago) pa sam kupila veliko pakiranje jednokratnih tanjura i u tome šaljem hranu okolo + ne očekujem ništa. Kako da očekujem da se vrati pun tanjur od muževog starog ujaka koji se jedva vuče? Čemu to?Nena-Jabuka prvotno napisa
Krenula ja vidjeti kako vi s recesijom, a kad tamo, kolači, gosti...
Za ovaj običaj nikad čula, vraćam prazne tanjure, i to redovito onome tko nije vlasnik, budući da zaboravim koje je čiji, onda šaljem nasumce...
I dalje ću slati pune, ako imam što poslati i želim poslati, a nazad prazne.
Nego, možda ste već obradile, a nije mi jasno, zašto ove priče o gostima na ovoj temi? Mislite da ljudi ne idu u goste, ne primaju goste ili odgađaju do iznemoglosti da se s nekim vide samo zato što ih je sve pukla recesija?
Meni to i ne izgleda baš tako.
S druge strane, od susjeda redovito dobijem u razmjenu njihove VIŠKOVE. Onaj tko nema, ne mora ništa dati. Tko ima - daje i to mi se lijepo vidi jer mi je drago dobiti štajaznam ekološko povrće iz vrta, da ne moram kupiti na placu. A ja zauzvrat ispečem kolače. Redoslijed može biti i obrnut.
A gosti - to je druga priča i jako ovisi o navikama... Štajaznam, meni ni prije mobitela i interneta nije bio običaj k nekome samo tak svratiti nenajavljeno. Još smo se u srednjoj školi prije ohoho godina dogovarali, nismo samo banuli jedni drugima. ALI kad sam došla u Zagreb studirati, ustanovila sam da npr. Dalmatinci imaju bitno drugačije običaje - njima je normalno i prirodno svratiti k nekome samo tako, jer su se sjetili... I primiti goste isto. Tako da to nema veze s recesijom nego s lokalnim običajima.
 |
|||
Odgovori s citatom