Potpisat ću dosta stvari koje je flopica napisala, imamo i ista ulja u kuhinji ... ali evo, priznat ću, imamo mi i još vrsta ulja .
Mi stvarno volimo kuhati... volimo isprobavati nove stvari, "igrati se", izmišljati nova jela. I inače smo svi znatiželjne i istraživačke prirode... ja sam najsretnija na putovanju...bilo kakvom, bilo gdje...
I onda hodamo po tržnicama, sajmovima, knjižarama... upijamo iskustva, ali i donesemo ponešto sa sobom.
Ne mislim da je nerecesijski imati više vrsta ulja ili čaja ili čega god...ako je to nešto što ćemo trošiti/potrošiti i što nećemo baciti. A mi se zaista trudimo sve iskoristiti i čak mi se čini da nam je i lakše ne bacati hranu kad imamo više izbora kako je pripremiti. Tako da nama npr. litra suncokretovog ulja traje puno duže nego mojoj mami jer ona kuha samo s njim i s maslinovim uljem, a mi radimo malo toga s njim. Pa na kraju novčano vjerojatno dođemo na isto.
Mislim da je važno osvijestiti koje stvari su kvarljive i onda paziti da ih potrošimo (pisala sam već o mom popisu na hladnjaku). Previše se hrane (a i kozmetike, odjeće, obuće, igračaka, ma svega i svačega) kupuje i baca i to je zapravo rasipanje novaca. Svi živimo zapravo u preobilju izbora i slažem se da nas upravo to preobilje često nepotrebno i tiho izjeda iznutra i da je dobro malo usporiti i razmisliti što nam treba, a što ne, što nas veseli, a što ne.
Tako da je meni svrhovitije kupiti fini i skuplji čaj u Harissi ako nas to veseli i ako nam je to ritual koji će nam uljepšati dan (usput- da, stvarno je jako fin), nego kupiti pet jeftinih čokolada/peciva ili bilo čega za te novce i misliti da smo "bolje prošli". Da se razumijemo, i ja volim naletjeti na jeftine čokolade i peciva i kupiti ih ako mi trebaju, ali mislim da prečesto kupujemo nešto samo zato što je jeftino, pa poslije bacamo.

A oko odjeće i svega drugoga... mi smo se selili više puta u životu. Svaka selidba je bila dobra prigoda da osvijestimo koliko puno toga imamo, i koliko puno toga možemo dati drugima. To nam je ostala navika i danas, povremeno napraviti "lažne mini selidbe ". Ne mora to biti veliko i značajno preslagivanje, nekad je i sat vremena dosta. Evo, danas smo najmlađe dijete i ja pregledali dječje knjige, igračke i slično. Nešto je ostalo doma...nešto će se dati rođacima i prijateljima... dio knjiga će u školsku knjižnicu...plišanci se upravo peru i onda će u bolnicu... školski pribor, torba i društvene igre idu azikantima... role i bicikl će u Glinu... čak će i kutija od cipela puna polupotrošenih bojica otići u produženi boravak, da im se nađe. Sve će se iskoristiti i nekom, kome treba, dati...i to je ono što najviše raduje. Dati novi život stvarima. Dati radost drugima.

No, otišla sam sad previše u "filozofiju", pa da pridodam i nešto recesijski - U Sparu je trenutno maslac po 13,99, pa napunite zalihe kome treba.