Ako je to sebicno, onda sam definiivno i ja sebicna.

Htjela bi jos jedno, jako. Ali, osim straha da se ne ponovi scenarij prve trudnoce, meni se NEDA. Taman je malac dovoljno velik da mi sam kaze ili pokaze sta hoce, napokon se mozemo igrati zajedno a ne samo da se ja beljim i glupiram a on me iz lezeceg polozaja zacudeno gleda.
Napokon je prestao trpati sve u usta, beskrajno sliniti, a i pelene smo skinuli!
I sad bas onako istinski uzivam i bas mi se neda sve ispocetka.
Iako, da sad zatrudnim, sigurno mi nebi bilo zao, sigurno bi se veselila tom malom bicu i svim carima novorodenceta. Al do tad, neda mi se, uzivam!