 |
|||
Koliko dugujete svome djetetu??
U pitanju su novci koje je mali miš dobivao i još dobiva od naroda koji nam je dolazi na babine.
Dakle najčešće je bilo ... krenemo na pijacu .... pa da ne idemo u crveno uzećemo od njega 20-tak KM-ćića, idemo na kaficu - pa ako slučajno bankomat ne bude radio uzećemo cenera od bebača i milion sličnih situacija.
Ne znam za vas ali mi smo došli do cifre od skoro 900 KM - ćića (oko 500 Evrića) što dugujemo malome mišu
Novce koje je nasa kcer dobila kad je rodjena su nemjenjene njezinom obrazovanju (to jest faksu). Otvorili smo i medo stedo racun, kraljica svaki mjesec nosi nofcice u svoj brlog.
Dogodi se da skuzimo da u trenutku kada stize dostava s hranom nemamo novaca u novcaniku i uzmemo iz kcerine kasice prasice ali uvijek drugi dan vratimo (s kamatama jer nas grize savjest).
Dugovi se lako gomilaju a tesko se vracaju ...
Mi smo novce koje je maleni dobio stavili na štednju, pa smo mu kupili namještaj za sobu. Još je nešto ostalo i dalje kad dobije nešto novaca odmah stavimo na štednju.
Naravno, uvijek postoji ta situacija kad ti novci čekaju dan dva doma, pa uleti tip za TV, ili nešto takvo, pa platimo, ali obično vodimo računa da odmah "vratimo dug". Sad sam mu "dužna" 200 kn koje sam posudila kolegici, ali njih očito nikad ne budemo vidjeli i još 200 kn koje sam ja potrošila.
3000 eura.
Ni kilometra! (KM)
Njene novce od babina trošili smo na nju, za razne stvari koje su nam za nju trebale. Da se ne izvuče sve na sitnice, kupili smo joj značajan komad nakita. (diamonds are forever)
Novcima koje dobije od baka/djedova/rođaka uredno hrani svoga hipa. Kad se Hipo udeblja, zamijenimo siću u papir, i vratimo unutra. Od toga se kupi bicikl, romobil i tako to.
Nekad uzmemo sitniš (ako ima) kad dođe teta za naplatu troškova u zgradi (koja nikad nema sitno)
Hm, dobra tema. Evo, moja kćer si je ne znajući sama platila ljetovanje u Velom Lošinju! Mi jednostavno nismo imali toliko novaca za odvojit, a toliko je htjela ići. I da, teško smo se na to odlučili, ali evo već vrijedno vraćamo u ratama na njen račun!
:shock: :shock: toliko ni ja nemam svojih novacaAngie75 prvotno napisa
...
Ki vam sve te pare nadava?
mi smo potrošili nešto malo, koliko je i dobio-malo, u svojih skoro 5 godina ne znam bi li mogla izbrojat 1000 kuna daje dobio sve zajedno.
A ko će to brojati
Meni se svaki mj. skida s plaće određen iznos za L stambenu štednju pa mu to ni ne mogu uzimati. A obje bake su mu otvorile štednju pa uplaćuju tako da do mene ni ne dođe ikakva gotovina.
Sve što dobije stavljamo mu na štednju, pa neka si troši kad bude punoljetan, a nadam se da će novac iskoristiti za obrazovanje.
Ja ne dugujem njemu, on duguje meni...
Ne dobivamo novce od rodbine.
ni mi ne dobivamo novce, srećom
Ja ne dugujem njemu, on duguje meni...
poznavala sam gospođu koja je zapisivala, listu je započela sa oblekom koju je kupila za sebe za bolnicu kada ih je išla rodit....kao neće ona njih to tražit al neka se zna...
Mi smo od A posudili za auto nekih 300 €, to mu nikada nismo vratili tipa evo to je tih 300 € ali kada se njihove kasice napune i taj novac uplatit na hypo štednju dodamo i mi svojih novčića, koliko god možemo...
Dugujemo nešto, ali i odvajamo nešto....
Naime, kad se rodio bili smo u financijskoj stisci, "posudili" ono što je podobivao od rodbine, zapisali i nikako vratiti. Kad izađemo iz svih minusa i vratimo kredite, valjda ćemo i njemu tada vratiti.
Ali od tada, sve što dobiju (dogovor je u familiji da nema poklona, već se skupi za rođendan, Božić, Uskrs, i ostale prigode) ide njima na račun ili se kupuje ono što im treba (npr. ovo su novci od baka i djedova za rođendan i s tim novcima ćemo kupiti ...bicikl, role i sl). I funcionira super. Igračke se ne gomilaju, imaju ono što žele i treba im, a i novci kapaju na račun. Uplačujemo im i stambenu štednju, imaju Pčelicu za ove tekuće uplate i imaju i oročenu štednju koju uplačuje baka (u iznosu stambene štednje, jer nam je tako najprihvatljivije). Uglavnom, imaju i dobivaju, a istima je da se zna zalomiti da "posudimo2 iz njihove koverte, jer eto ne stigosmo do bankomata... Ali i vraćamo, barem približno.
Mislim da su to njihovi novci i da je u redu da se za tu namjenu i koriste. Ali ne pod cijenu toga da obitelj bude u minusu, jer eto mora vratiti...
Bit će prilike za vraćanje kada situacija bude prihvatljivija.
Ne dugujemo, što Lea dobije stavljamo na Pčelicu, niti mi ne dobijemo baš puno novaca od rodbine, ali dobije se za sv. Nikolu u firmama, pa skupljamo petokunce u kasicu i to stavljamo na štednju itd. Ali to ne doživljavamo kao nedodirljivo nego uzmemo ako nešto treba za Leu (i to ne smatram dugom), npr. kad sam kupila kišobran kolica bila sam na porodiljnom i nisam baš imala love, pa smo uzeli sa Leine knjižice. Možda ću joj sad i logopeda morati plaćati od njene štednje.
U biti smo sve stavljali na štednju. Uzeli smo koliko nam je falilo da platimo račun u restoranu za krstitke. Lani nakon što smo se vratili švorc sa mora a trebalo je kupiti neke stvari za vrtić smo uzeli od njegovih novaca pa kupili nešto robe i tenisice, al opet je to sve bilo za njega, pa to i ne računam kao da smo mu uzeli.
On uredno svaki dan počisti naše novčanike od kovanica i strpa u svoju kasicu koju naknon nekog vremena ispraznimo i odnesemo novce u banku.
uh, neman pojma nisan zbrajala
ali nase zivotno osiguranje je namjenjeno njima (taman istice kad ce starija oko 20 ili 25 napunit
mi smo uredno stavljali na stednju - za njeno skolovanje i onda ja to potrosila ili cu jos potrositi na rate za svoje skolovanje
tocno ovako, veliki XJa ne dugujem njemu, on duguje meni...
Uf.
M je za babine dobivala robu i igračke, rijetko zlato, nikako novce. Za krštenje je dobilia isključivo zlato i to je sve uredno spremljeno s ceduljicama od koga je koji komad.
A novce smo joj mi spremali, pa bi malo uzeli, pa vratili i tako...
Baš smo joj prošli tjedan vratili dio duga, još "samo" 3400 eura.
Ali, kad se uzme u obzir da smo to potrošili jer nam je usfalilo za renoviranje i proširenje kuće pri kojem je M. dobila svoju sobu od 15-tak kvadrata, ispada da je sasvim dobro prošla, kvadrat za svega 200-tinjak eura
Ipak, moram priznati da se svaki put kad dižemo s njenog računa osjećam baš grozno.
:shock:
otkud vašoj djeci tolke pare :shock:
M je dobio kad se rodio stvarčica za bebe, isto tako kad se krstio..i nešto zlata.
cifre koje je dobivao u novcima su 100tinjak, 200tinjak kn
Ne znam što točno ovaj stav kod vas znači, pa ostavljam mogućnost da sam se zabunila.tocno ovako, veliki XJa ne dugujem njemu, on duguje meni...
Ali meni skoči tlak na takvu izjavu iz razloga što moja sveki ima takvo razmišljanje. Njezino mišljenje je da time što je dijete rodila da ga je "zadužila" za cijeli život i da joj dijete cijeli život mora pokorno vraćati.
E pa moje dijete meni ne duguje ništa, on me nije tražio da se rodi. MM i ja smo ga željeli i pozvali ga u naš život. Želim mu u životu dati čim više mogu i duhovno, naravno tu je negdje i materijalno i ne želim svojem djetetu nikad u životu reči da mi je nešto dužno, i bila bi jako žalosna da moje dijete osjeća da mi nešto duguje, osim eventualno ako smatra da mi treba uzvratiti ljubav i poštovanje.
Evo ja osjećam da su me moji roditelji "zadužili", ali zadužili su me ljubavlju i razumijevanjem i podrškom koju imam cijeli život od njih i nadam se da im to sve vraćam istom mjerom.
A ovo što ja njemu dugujem (400 kn) to su novci koje je on dobio, to nije moje. Ja sam i onu jednokratnu pomoč koju dobiješ od HZZO - a ili koga več položila na njegov račun, jer sam to dobila "za njega".
Da pojasnim: novce je dobio kad se rodio u od familije, i več sam spomenula da sam i onu jednokratnu pomoč od HZZO - a stavila na njegov račun, jer je to bilo namijenjeno za njega. I sad povremeno dobije kakve novce za rođendan. Inače nisam pobornik novčanih poklona.
bome, kod mene je sve naše.
Naravno da je "naše" i da je bila životna važnost u pitanju da bih uzela od tog "njegovog" dijela, ali budući da, hvala Bogu, nije bilo takve velike sile, onda radije štedim za svoje dijete za budućnost.
a i dječji doplatak se dobiva za njih al di bi stigli da svaki mjesec spremam to. kad možemo upalaćujemo štednju koja je za sve nas, a kad se nema sve je zajedničko moramo živjet nekako, dok nemamo viška.
Kod nas ima našeg, mog, muževog i Lovrinog.
Kad ponestane love onda će se trošiti sve, tj. sve će biti naše.
Sad ipak L ima "svoje" novce - znači one koje daju bake i djedovi, moj i mužev brat.. Te novce bih dirala samo u krajnjoj nuždi jer su namjenjene njemu i njegovom školovanju.
Kad smo imali od čega, štedili smo.
Nikad nismo bili podstanari i nismo krenuli s nule, dobili smo dio kuće, pa malo preuređivali, širili, sve od ušteđevine... Mislim da je to to. Jer ja se stvarno divim ljudima koji sami kupe svoj stan, a još prije žive kao podstanari.
Isto tako.
Ako dobije nešto sitno novaca - što bude svake prijestupne - od tih novaca mu se kupi nešto što mu treba ili se potroši na tekuće životne troškove.
Ne smatram da nitko nikome ništa duguje i uopće mi je stran takav način razmišljanja.
to je dobo on, muž je dobio svoju plaću a ja svoju. Ne gledam na to kao da sam mu nešto uzela ni kao da mu mogu uzet zato jer ja dajem sve za njega, jednostavno sve je zajedničko i kome god šta treba u određenom dijelu života potrudit ćemo se da dobije i ima.
ok mi je ona štednja na 20 godina pa pomalo po 100-200 kuna mjesčno ako se može pa za punoljetnost ili za kad se oženi ( ako to bude ranije od 40 eheh)
ustvari sam htjela za ovu prvu rečenicu reć da toga nema kod nas.
A kada procjenjujete da bi bio pravi čas da vaše dijete počne raspolagati "svojim" novcem? Kad napuni 18? Što sa novcem namijenjenim školovanju ukoliko dijete ne bude željelo nastaviti školovanje a ruku na srce i to je moguće?
On topic, ja ne razmišljam tako daleko unaprijed niti mislim da novac koji je darovan djetetu nužno njegov zauvijek, moji nešto imaju na dječjim štednjama, nešto smo mi posuđivali za veće izdatke i ne osjećam nikakvu moralnu obvezu to im vraćati.
Mogu reći da su dobili dječju sobu, radni stol i stolicu, nove cipele... bilo što za baš taj novac no ne smatram to bitnim.
Sve je naše i brinem da imaju sve što im treba, tako ću dok god se ne osamostale. Ne vidim nikakvu dobrobit od određene ušteđene sume novca koju bi im dala u nekom trentku.
Onda mama ide u shopping u NY
Pa ako ne budu nastavili školovanje trebat će im npr. auto za ići na posao
A dat ću im kad ja procjenim da su za to spremni (ne MM, on bi joj dao odmah da kupi 100000 bombona i kinder jaja).
da se nadovežem na Barbi, ne samo to...moja djeca nose cicibanke i kad nemam za cipele za sebe (nosili su, sad imam za cipele
ja njima ništa nisam dužna, i ono šta je moje i mm-ovo-zapravo je njihovo.
Novce koje dobiva od rodbine stavljam sa strane.
Nekad ćoknemo odatle kad zafali, nekad vratimo, nekad ne.
Nikako da odem na banku otvorit neku štedionicu jer tad bi sigurno manje uzimali.
A te novce planiram čuvati ako zafali za nešto što mu želim priuštii - tipa neko putovanje, kožda neka turbo bicikla ili šta već bude aktuelno.
Ukoliko ne bude falilo za takve stvari, nek ostane za faks. A ako kamo sreće ni za to ne bude falilo - jednog dana će ih dobiti.
To je čisto neki oblik štednje za "nek se nađe".
Inače, on neće znati za te svoje novce dok ne đođe vrijeme da ih dobije (ako do tad šta ostane, a nadam se da hoće).
Neki dan ga mm šeta po stanu (mališ ima 9 i po mj) i govori mu "vidiš mišu, ovo je sve tvoje" , a ja ne dam da ga tako uči.
Jer to je sve naše i nit smo mu dužni njemu niti on nama. Dok ne ode živiti u svoje kućanstvo nema svojatanja.
Svasta :shock:Ne znam što točno ovaj stav kod vas znači, pa ostavljam mogućnost da sam se zabunila.tocno ovako, veliki XJa ne dugujem njemu, on duguje meni...
Ali meni skoči tlak na takvu izjavu iz razloga što moja sveki ima takvo razmišljanje. Njezino mišljenje je da time što je dijete rodila da ga je "zadužila" za cijeli život i da joj dijete cijeli život mora pokorno vraćati.
E pa moje dijete meni ne duguje ništa, on me nije tražio da se rodi. MM i ja smo ga željeli i pozvali ga u naš život. Želim mu u životu dati čim više mogu i duhovno, naravno tu je negdje i materijalno i ne želim svojem djetetu nikad u životu reči da mi je nešto dužno, i bila bi jako žalosna da moje dijete osjeća da mi nešto duguje, osim eventualno ako smatra da mi treba uzvratiti ljubav i poštovanje.
Evo ja osjećam da su me moji roditelji "zadužili", ali zadužili su me ljubavlju i razumijevanjem i podrškom koju imam cijeli život od njih i nadam se da im to sve vraćam istom mjerom.
A ovo što ja njemu dugujem (400 kn) to su novci koje je on dobio, to nije moje. Ja sam i onu jednokratnu pomoč koju dobiješ od HZZO - a ili koga več položila na njegov račun, jer sam to dobila "za njega".
ne dugujem nista djetetu, niti duguje on meni. Ali sta ta vasa djeca koja dobiju novce "za sebe" ne jedu, ne kupujete im robu ni igracke? sta to isto nije "za njih"?
Ona nema svoj novac, mi nemamo svoj novac.
Sve je naše ( od nas troje) a jednoga dana će biti samo njeno.
Ne štedimo posebno za nju, jer mi je to glupo. Imamo zajedničku štednju i sve naše je i njeno.
Sve što uštedimo, sve nekretnine i pokretnine koje steknemo, sve je to njeno.
Čemu onda odvojena štednja???
Štednju razdvajam po namjeni. Primjerice, ne brkam L stambenu štednju sa štednjom za privatno rodilište ili vrt ili auto ili sl.
U protivnom bi sve sprčkala na prvi veći trošak koji bi naišao.
Pa, kao prvo dječje štedionice daju fine kamate
Ako ne bude za školovanje, za nešto će biti, Lea kaže da želi ići u sve zemlje na svijetu, i ona misli da za to štedi. I nije to loše, dobila je sad 100 kuna za rođendan od jedne tete, i u stalnom je iskušenju da ih potroši na stvari kao što su morske spužve ili plišana krava koja pleše, ali kad se sjeti štednje zaključi da joj to ipak nije potrebno.
Novac koji Lovre dobije je nekakav "ekstra" prihod. Trenutno nam je financijska situacija takva da bi trošenje tog novca predstavljalo "ekstra" trošenje.
Ako nekada budemo u situaciji da naše potrebe nećemo moći podmirivati iz redovnih primanja, aktivirat ćemo i taj novac.
Ja isto imam nekoliko "štednih fondova" različitih po namjeni, često i po prioritetima.
Ono sto dobiju, to se stavlja na stranu za neke njihove izdatke (npr. role, novi bicikl i sl.).
Skolovanje i ostalo - imaju moju neosporivu podrsku, ali kupnja auta, stana ili sl. - e za to ce se potruditi sami. Uostalom, sve nekretnine koje imam (i budem imala), bit ce jednog dana njihovo, tako da im ne dugujem - nista (a ni oni meni).
Sve novce koje je dobio u babnju smo stavili na štednju.
Tko zna za što mogu dobro doći...bilo njemu za školovanje ili pomoć kod stana, auta ili nečeg trećeg...
novčana pomoć od grada je pomoć RODITELJIMA (jel, roditelji traže, dokazuju papirima, lova sjeda roditelju na račun, a ne djetetu). Služi da RODITELJIMA financ. olakša dolazak prinove, jer svi znamo da to košta...
Dječji doplatak je isto pripomoć RODITELJIMA, a ne djeci. Toga ste valjda svi svjesni... ili moram crtati...
Uplaćivanje na dječju štednju teoretski znači veća kamata. U praksi, to je toliko minorno (osim ako svaki mjesec ne uplaćujete 10.000kn), a banke daju povoljniju kamatu jer znaju da je to dugoročna investicija. Lova ostaje u banci duže nego kod klasične štednje. Probaj pitat banku kolika bi kamata bila da oročiš 100.000kn na svoje ime na 15 godina. Pa pitaj za dječju štednju za isti iznos na isto toliki period. Vidjet ćeš da će te doći na isto...
BTW, ono da meni dijete nešto duguje je flame...
sve što je dobila ide na njenu štednju
posebno ima otvorenu stambenu štednju na koju mi uplaćujemo
nadam se da nećemo bit u situaciji da moramo dirati taj novac
i da ćemo moći i dalje to uplaćivati
mada kako je u državi krenulo bojim se da ćemo morati prestati
Kao što sam i rekla novci su na njegovoj štednji jer su za njega, za neke posebne skuplje stvari. To ne mora biti za fax, več sam napisala da smo s dijelom novca kupili namjestaj za dječju sobu. Pa negdje kasnije će trebati i skuplji bicikl npr., ...
Moover je napisao:
Ma znam ja za što je ta pomoć. Ali eto mi smo 9 mjesci za malenog kupovali polagano sve što mu treba, pa i na rate i kad smo dobili te novce, nije trebalo kupiti više nešto skuplje (AS, kolica ili nešto slično), pa sam ih spremila malenom na sigurno.novčana pomoć od grada je pomoć RODITELJIMA (jel, roditelji traže, dokazuju papirima, lova sjeda roditelju na račun, a ne djetetu). Služi da RODITELJIMA financ. olakša dolazak prinove, jer svi znamo da to košta...
MM je svojedobno imao jednu dobru ideju. Polazeći od pretpostavke da je dijete u dobi od 18 godina još nezrelo i ne zna što bi sa sobom u životu, tvrdio je da bi djetetu trebalo uplaćivati štednju koja će se podići kad dijete bude imalo oko 30 godina. Onda će već biti dovoljno staro i zrelo, za prepostaviti je da će se odškolovati, pa će mu lova dobro doći bilo za pokretanje nekog svog posla, ili ako nema takvih ambicija, sigurno će već razmišljati o ženidbi i o kupnji stana, pa će mu trebati za to...
U principu zvuči dobro i mi smo L. počeli uplaćivati štednju, ali nas je onda strefilo dosta loše financijsko razdoblje i nismo više mogli mjesečno izdvajati ni dvjestotinjak kuna. Tako je štednja do daljnjeg stavljena on hold. Nadam se da ćemo je moći ponovo uplaćivati kad ova kriza mine, pa da maleni jednog dana ima neku znatniju svotu novca kojom će moći raspolagati. A uplaćivali bi je mi od svojih primanja. Ne znam, nekako mi je malo bezveze lovu koju maleni dobije od rodbine i prijatelja stavljati na nekakvu štednju. Imam osjećaj kao da bi ti novci trebali služiti ispunjavanju nekih dječjih trenutnih potreba, pa i povremenih hirova ako treba, a štednja za školovanje i sl. je ipak stvar roditelja.
Sve sto su sinovi dobili,potrosilo se.Devozim,kupimo im sve sta im trea,sve ide u zajednicki budzet.
Kasnije smo se zapitali,da li smo trebali napraviti drugacije,otvoriti im racun ili sl... :?
Zato sad kada se rodila malena,ja sve "njene" novce uredno ostavljam sa strane
Kod nas je obicaj da se na rodjenju bebi daju novci i jos poneki pokloncic,i bome,fino je mala zaradila
Ako se desi da nam zatreba u trenutku novaca,posudimo ali obavezno vracamo.
ponekad i od roditeljskog dodatka(iako je,jel,namenjen roditeljima)ostavim za nju.
Nadam se da cemo s tim novcima napraviti nesto pametno.
Mi dobili sitniš od 200+200+500kn, pa dodali sami još 5000 i uplatili u štednju. tako da bi ispalo da on duguje nama. E, da dobio je i tri dukata na poklon koji su u škrinjici. Imamo još jednu kasicu u koju ubacujemo sitniše za njegove potrebe, a ona je pod ključićem.
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom