Citiraj TeaK prvotno napisa
I naravno zašto se pisane provjere ne daju djeci da ih donesu roditeljima na uvid pa se onda vrate u školu, ako već moraju tamo biti pohranjene?
Prošle godine sam napravio tragičnu grešku kada sam dao učenicima pismeni ispit da ga odnesu doma roditeljima na uvid. Jedna majka je nakon toga počela slati pisma po svome sinu u kojem mi je sugerirala kako bi ona bodovala taj ispit, što je u ispitu dobro, što loše, blablabla Ispada da ja pored završenog fakulteta nisam kompetentan za sastaviti i ispraviti pismeni ispit znanja. Nakon nekoliko takvih pisama na koje uredno nisam odgovarao sam pukao i pitao tog malog je li mu mama matematičarka (NIJE), pa ga pitam je li profesor bilo kojeg predmeta (NIJE). Onda sam napisao gospođi pisamce i objasnio joj da, ukoliko se ona smatra dovoljno kompetentnom za raditi moj posao, onda ću joj svaka 3, 4 tjedna slati doma 150 pismenih ispita na ispravljanje (naravno, sve to ufino napisano). U idućem pismu se duboko ispričala na svom ponašanju i priznala da je pretjerala.

Od tada više nikad ne dajem učenicima pismeni ispit znanja da ga nose doma. Ukoliko roditelje zanima gdje im dijete šteka sa matematikom, mogu doći u terminu mojih informacija (ili mogu nazvati u školu i pitati kada sam ja tu ukoliko im moj termin ne odgovara) i rado ću im dati pismeni ispit njihovog djeteta da ga pogledaju. Ali pismeni ispit ostaje u školi. U krajnjem slučaju, i zbog razloga koji je maria71 napisala - pismeni ispiti se moraju čuvati u školi.