 |
|||
Ko gdje spava?
Pitanje je upuceno mamama po drugi + put....Doslo novorodjence i sta? Gdje spava ono? Gdje starije dijete? Gdje vi, gdje muz?
Viktor spava sa nama u sobi i dalje u kinderbetu bez stranice, prislonjenim uz moju stranu kreveta. Nemam srca da mu mijenjam navike bas sada. Ali....gdje cu s bebom? Imam korpu u kojoj ce spavati, ali gdje da ju stavim? Ne znam hocu li imati hrabrosti da ga odnah stavim izmedju mene i MM-a....
Starija djeca spavaju sa nama u sobi.
Mladji u kinderbetu a stariji sa nama ili na svom kreveticu, kako zeli, svaku noc je drugacije
Kada stigne bebica ja cu biti s njom u drugoj sobi iz prakticnog razloga, da beba ne budi djecu i MM-a koji radi od jutra do mraka, a oni se ujutro bude za vrtic a navikli su na mir dok spavaju
Viktora ostavi u njegovom krevetiću, a bebu stavi u novi, malo pomješajte strane i to je to.
Tako smo mi rješili taj problemčić.
Ali mi smo Duji kupili veliki krevet, pa je bio sav važan.
A možeš spavati ti odvojeno sa bebom (u drgoj sobi, ako imate) čisto iz praktičnih razloga (buđenje, plakanje, noćno presvlačenje i sl)
Tako sam i mislila nekako...Viktor da ostane gdje jeste, a "buraza" s druge strane naseg bracnog. Pa ako bude islo....Ako bude placa i drame nocu, onda bih se ja izmjestila u Viktorovu sobu (koja je njemu jos uvijek samo igraona) sa bebom...
Uh hvata me blaga panika...
novorođenče je od prvog dana sa svima nama u bračnom krevetu. znači, do zida je margita, pa ja, pa zara, pa MM. svi na jednom krevetu.
istina, desi se često da MM ostane na kauču u dnevnoj, ali to više zato što zaspe uz tv, a ja zaspem uspavljujući djecu
Mi smo Jakova prebacili u svoju sobu par mj. prije nego je došla Sara. Nismo ništa forsirali, čim je krevet bio montiran uvalija se u njega i nije tija nigdi drugo. Mi smo u naš krevet stavili njegov mali jastuk u sredinu i rekli mu da je to njegovo mjesto kad god poželi doći mami i tati, ( to je napravija u god. dana možda 2 puta). Sara spava u krevetiću sa nama u sobi, ali je nakon prvog buđenja sa nama u krevetu radi dojenj a (lakše mi je tako a i draže jer bi se probudila kad bi je pokušala prebaciti).I ja i MM smo u bračnom.
Budući da smo mi svi u jednom krevetu na početku smo manju zagrađivali onim jastukom za dojenjem (bananom). Izgledala je kao u malom gnijezdu.
A jel starijima smeta nocna aktivnost...dojenje, plac, presvlacenje? (Mada ja vjerujem u onu - sto smo fizicki blize manje je placa, "grceva" i pobuna)
ne, uopće.A jel starijima smeta nocna aktivnost...
čak i ako se probudi, pogleda nas i spava dalje. ali uglavnom se uopće ne budi, jednostavno su joj to zvukovi na ignore (nevažni su joj, zna da će mama i tata to riješiti i ne reagira na njih).
Filip je dva mjeseca prije nego što se rodio Petar dobio svoj veliki krevet pa je isto bio sav važan 8)
Petar je naslijedio Filipov krevetić koji je poprijeko između F. i nas. Svi smo u istoj sobi, samo svatko u svom krevetu. Još nijednom nisu jedan drugog probudili zbog svojih prohtjeva, hvala Bogu.
čas su i neka noćna povraćanja i proljevi prošli bez veće strke.
Imala sam iste nedoumice kao i ti, Ninet, ali sve funkcionira i bolje nego što sam se nadala
Jedino je u početku Petar stalno nešto stenjao i mumljao u snu kao neki stari nono pa mm nije uopće spavao, ima užasno tanak san... No to je brzo prestalo, na sreću!
stariji sin u svojoj sobi,a malecka s nama u sobi u svom kinderbetu..
Klinci u svojim krevetima iako ponekad dođu, bolest, ružan san..
Jako vole s nama ali nam je tijesno. Ema je s mojom cicom.
Želim si novaca pa da naručim madrac i krevet 4x3 i da svi spavamo ko sardele
ovo potpisujem iz iskustva sa bratom i sestrom. samo sam ja bila prestara za ignore pa san sudjelovala ali su mladji spavali.Lutonjica prvotno napisa
Ninet, i ja iste brige brinem, a ne mislim da će se bilo šta bitnije mjenjat u rasporedu spavanja do jeseni. Naša E spava sa nama, i sad mi je malo tjesno, a šta kad beba dođe. Ma najvjerovatnije ćemo MM-a prebacit u igraonu
mi spavamo isto svi zajedno, ali problem je uspavljivanje
jer ne idu u isto vrijeme spavat i uspavat ih zajedno je uzasno tesko, bar meni s mojima, jer jedna drugu bude, tako da tata uspava veću u nasem krevetu, a ja mlađu u drugoj sobi, pa kad odem spavat uzmem ju u bračni ili čekam da se prvi put probudi pa onda idemo u bračni
a noću bude nekad jedna drugu, jer bas kad ova doji ova bi se htjela malo stisnut i grlit
Staruija beba već dugo spava s nama, a mlađa je kratko vrijeme bila u krevetiću. Sad je tata iseljen u dnevnu sobu, uskoro mu se i ja pridružujem.
Mi smo spavaću sobu uredili u dječju. Unutra je krevet i ladica-krevet koja se izvlači. Ja sam na krevetu sa Leonom a Sven je u ladici. MM je u dnevnoj dok ne uredimo gornju etažu stana pa da opet imamo mjesta za bračni krevet.
I ne, Svenu uopće ne smetaju noćna zbivanja u sobi. Ni ne trepne.
Prvih mjesec dana smo spavali zajedno.
M u sredini, J je bio malo u košari, malo s nama.
Onda je mlada dama rekla da nju brat budi i da ona ide u svoju sobu u svoj krevet. I otišla je. Nakon 5,5 godina zajedničkog spavanja.
Nikad je nismo nagnječili ili da nismo imali mjesta. Imaš neki instinkt i znaš da je tvoje mladunče kraj tebe.
Jest da su neki kolutali očima zbog zajedničkog spavanja i govorili nam da ćemo ugušiti dijete, da M naučimo spavati u drugoj sobi prije nego se brat rodi i sl.
Posebno sam se ljutila na neke koji su mi govorili da M ide spavati u svoj krevet prije bratovog rođenja. Po meni takav način može u djetetu izazvati ljubomoru na prinovu jer mora van iz kreveta zbog drugog djeteta.
Ja se nisam time opterećivala i na vrlo "bezbolan" način, M je sama odlučila gdje će spavati, bez ikakvog tjeranja i "učenja".
Dođe ona k nama ujutro pa se svi mazimo na našem brodu. (Mi naš krevet zovemo brod i kad idemo spavati kažemo da se ukrcavamo na brod.
Citam knjigu o odgoju Dr. Spook-a gdje kaze da nejdalje u prvih godinu dana dijete mora spavati u svojoj sobi.
Svakako je to stvar koja se dogodi prema razvoju situacije, ali cu pokusati da u tih prvih godinu prebacim krevetic u njegovu sobu, pa da ja nekad zaspim uz njega, pa bebi alarm, pa otvorena vrata...
Najgore bi mi bilo da se rodi i druga beba i da ga zbog toga preseljavam u djecju sobu (koja ce jedno vrijeme biti prazna, dok Viktor ne poraste). A, opet, znam da su mi zalud planovi, sve ce biti kako se isprogramira na licu mejsta.
Sori, al' dr Spock je odavno prevaziđen.
Koliko se ja sjećam on, pored toga što preporučuje da dijete spava samo u sobi, isto tako preporučuje da se uspava samo plačući...
da, dobro je napisala oblak u bikiniju, bolje bi mu pristajalo ime dr. spooky..
ja ni nemam posebnu sobu za njih, zivimo u malom stanu. i spavamo svi zajedno, to mi je najljepse, a ni oni se ne bune..
ma pusti ti spukija,
da moram izabrati u čemu najviše uživam kad je riječ o djeci, mislim da bi zajedničko spavanje bilo visoko na ljestvici.
Starija je u svojoj sobi,mlada (11mj.) u svom kreveticu koji se nalazi u nasoj sobi.
Pretpostavljam da je to jos jedna od onih stvari koje odlucis tek kada dodje cudo u stan
Kada rodim, imacemo dvije spavace sobe - nasu i djecju, ali ce u djecjoj biti jako malo stvari i vise ce biti da mogu da nam dodju gosti, recimo. Osim toga, tu cu staviti samo policu za presvlacenje bebe, kolica i sl.
Vecina djecjih psihologa je za to da dijete najdalje do 2. god predje u svoju sobu, a da nikako ne spava u roditeljskom krevetu.
Opet kazem, to je jos jedna od onih stvari koje mozes prije poroda cvrsto odluciti, a onda mali pocne da diktira pravila
Janko spava u svojoj sobi u svom krevetu, prebacili ga još dok sam bila trudna jer me po noći udarao nogama u trbuh.
Iva od prvog dana spava s nama u bračnom krevetu. Ona do zida, ja u sredini, pa MM. Nekada nam se i Janko uvuče u krevet pa dođe između MM i mene. Ali to nije baš često jer i on kao i mi voli svoju komociju i da se može raširiti.
Mi smo spavali do sad svi u jednoj sobi.
MM i ja u krevetu,a Sara i David u kinderbetima. Sad smo Saru stavili spavati u drugu sobu tako da kada dođe Jana imamo slobodan kinderbet i mjesto u našoj sobi. :D
pih
vecina psihologa je i protiv dojenja nakon godine dana. ja nekako mislim da dijete bolje zna kad je spremno prijeci u svoj krevet/sobu/w ever. dobro, mozda trabunjam, ali ja cu cekati da on nas odkanta, a ne mi njega
mali je od početka u krevetiću koji je pored našeg kreveta.MM nema osijećaj u snu i mene zna zgnjaviti,a malog kada dojim stalno moram paziti na koju stranu će MM pa pazim da ga nebi zgnjavio.pa kada krene jednom rukom držim muža a drugom dijete.
Ma, spavanje sa nama u krevetu od 150cm ne dolazi u obzir. Nas dvoje po citavu noc imamo noge na glavi onog drugog, da ne pominjem koliko smo puta razmijenili cuske laktom u ledja, a ja njega koljenom u stomak.
Ne bih oka mogla sklopiti da pored nas povelikih ljudi u ne prevelikom krevetu spava jedno tako malo stvorenje.
A krevetac i odvojena soba... Nemam pojma, ja sam spavala sa mojima jako dugo i moram priznati da sam imala ogroman problem. Bukvalno smo spavali svi skupa do polaska u skolu - i to ja izmedju njih.
A onda sam se pocela baviti sportom i nemojte da vam pricam traume zbog odvajanja od roditelja, posebno od mame. Ovako nisam bila nikakva maza, ali kako padne noc, ja kao mis se skupim i grizem usnicu da ne placem pred drugom djecom.
Tada su me prebacili u moju sobu gdje sam spavala potpuno sama. Mislim da bih daleko lakse podnijela to preseljenje sa 1 nego sa 7 godina...
A kako ce biti sa mojim sinom, vrijeme ce pokazati, za sada spava u mom stomaku i nema izbora
ja ću samo napisati da moje stalno bude jedna drugu, čisto da se ne stvori dojam da je nemoguće
nakon rodjenja sina kcer je nastavila spavati s nama u sobi. bebica je dobila krevetic a ona pomocni krevet. malo je bilo usko ali bili smo svi skupa
braco je nikad nije probudio
ovako sam i ja.ali kako padne noc, ja kao mis se skupim i grizem usnicu da ne placem pred drugom djecom.
ali ja sam od rođenja spavala u svom krevetu u svojoj sobi.
tako da ne mislim da je zajedničko spavanje samo po sebi značajan faktor sposobnosti odvajanja od roditelja.
Ja sam se do škole mami uvlačila u krevet
Mama kaže da sam ja dolazila u 3, a brat u 3:15
A o temi: moja mlađa je spavala u kinderbetu do nekih godinu dana. Ako bih je nakon podoja ostavila u našem krevetu (u kojem spava i njena starija sestra), mala bi se budila i vrtila i negodovala dok je ne bismo stavili u krevetić. Bili smo malo :?
Ali, tako joj je odgovaralo i tako smo je stavljali.
Od prvog dana smo, dakle, svi u istoj sobi i starija se uopće nije budila kad sam malu presvlačila, hranila i sl. A dok nije dobila sestru budila se na svaki krc parketa.
Odjednom, nakon prvog rođendana, kinderbet nije htjela ni pogledati.
Otada smo svi 4 u krevetu, bračnom. MM, mlađa, ja, starija.
Imamo krevet od zida do zida, slobodna strana je samo ona gdje su nam noge i tu naguramo kinderbet (pun veša
A često zna biti i ovako:
istina, desi se često da MM ostane na kauču u dnevnoj, ali to više zato što zaspe uz tv, a ja zaspem uspavljujući djecu
E da, ovo kad vidim bebe same u svojoj sobi...to mi je tako hladno...
kad se mara rodila, bilo me je strah da spava blizu juraja, pa smo na spavanje krenuli isto ovako: koljevka, mara, ja pa juraj. kad bi po noći došlo vrijeme za drugu cicu - ja i mara bi se okrenule naopako - tamo di su noge - glava, di je glava - noge. tako bi ja opet bila između mare i juraja.
I ja sma u početku gledla da legnem između njih kad ona cica. Jednom smo zaspale ka je mala cicala onu cicu do seke, i ja se probudim, ona L leži na seki...brrr...baš sam se bila uplašila.
Mi smo napravili razmještaj u stanu, od dnevne sobe smo napravili spavaću jer nam je stara spavaća bila premala za sve, a odvajanje I u njenu sobu nije dolazilo u obzir.
Sad spavamo u krevetu širokom 140 cm (samo da napomenem da je M 185/gotovo 100kg ali kako ona stara kaže "gdje čeljad nije bijesna...") , P spava na mojoj strani, a I se u neko doba noći iz svog kreveta doseli u sredinu. Jutro najčešće dočekamo u kombinaciji M, I, ja, P.
Kod mene je sreća što mi i M i starije dijete spavaju k'o topovi pa ni ovaj razlog s plakanjem/buđenjem nije dovoljan za odvajanje.
ja sam prošlu noć završila u - kinderbetu
sva iskrivljena; nisam znala bole li me više kosti ili mišići.
njih dvoje se raširili i izgurali me u kinderbet koji je spojen kako netko ne bi pao s velikog kreveta...
ja sam prošlu noć završila u - kinderbetu
sva iskrivljena; nisam znala bole li me više kosti ili mišići.
njih dvoje se raširili i izgurali me u kinderbet koji je spojen kako netko ne bi pao s velikog kreveta...
bar nisi pala s velikog kreveta
kod nas situacija slijedeća:
MM i ja u velikom krevetu, bruno kao u kindaću pored mene, ali uglavnom s nama. a vid kao u svom krevetu u svojoj sobi koju samo jedan zid odvaja od našeg kreveta...pa došeće jedno 2-3 puta noću i odvuče MM-a u svoj krevet, jer neće spavati sam. i onda se MM zguri s njim u njegovom krevetcu, pa se zbudi i vraća u naš veliki krevet......uglavnom kod nas je prometno noću
kad smo bruno i ja stigli doma onda smo prvo par noći spavali svi zajedno u velikom krevetu, ali to je bila koma jer vid spava ko divlja životinjica; lamata rukama i nogama, priča, pjeva, smije se, tuče i svašta nešto - u snu.
izmlati regularno MM-a i mene, a za brunu je to bilo preopasno pa smo sad na ovoj shemi koju sam napisala na početku...
re
mm i ja u svom velikom, do nas beba u krevetiću, a starija seka (4 god) u svojoj sobi.
ja nemam ništa protiv da smo svi skupa, ali starija princeza ne želi više s nama ("pa nisam ja beba"), a mm se boji da ne poklopi mlađu, tako da ju nakon podoja vraća u njen krevetić
naravno da smo prvu noć nakon dolaska iz rodilišta legli svi skupa, ali do ponoći se društvo razišlo
Ja spavam izmedju njih dvoje u bračnom krevetu (okrenuli smo krevet tako da je Vilenjak do zida, a Zvjezdica do uzglavlja, pa nitko ne ispada). MM je u svojoj sobi (kao i obično).
Vilenjak je u početku budio Zvjezdicu i bila sam neko vrijeme luda od zajedničkog urlanja u sitne sate, ali za par tjedana dana se navikla i otada nitko nikome ne smeta.
Slažem se da je zajedničko spavanje visoko na ljestvici gušteva roditeljstva, bar za mene.
mi smo našeg sinčića preselili u njegovu sobu negdje dva mjeseca prije rođenja kćerkice. moram reći da je to super prihvatio.meni je bilo teže nego njemu.tako sad on spava u svojoj sobi,a beba s nama u krevetiću jer je počela puzati i bojim e da mi ne bi otpuzala na pod
mi smo našeg sinčića preselili u njegovu sobu negdje dva mjeseca prije rođenja kćerkice. moram reći da je to super prihvatio.meni je bilo teže nego njemu.tako sad on spava u svojoj sobi,a beba s nama u krevetiću jer je počela puzati i bojim e da mi ne bi otpuzala na pod
naš bebač ima kinderbet uz moju stranu kreveta, ali spava u našem....a muž ako ne stane ide u drugu sobu
mene ovo iscekuje od sutra kad se starije cudo vrati s mora.
on ima svoju sobu i svoj veliki krevet, ali je do sad redovno pred jutro zavrsio kod nas u krevetu. kako on ima 4g, a krevet je 160x200 nekak ne znam kako bi sad svih cetvero stali :? naime, malena dio noci prespava u svom kindacu kraj naseg kreveta (dok ja jos ne spavam nego bauljam po stanu), ali je vecinu noci s nama u velikom krevetu...
frka me, al bit ce sve ok.. mora
od prvog dana beba je sa mnom i MM u krevetu, a Ian bar jednom tjedno užica spavati s nama, a sve ostale dane dođe usred noći
do prije mjesec - dva sam pazila da nisu jedno do drugog (beba do zida, zapravo do jastuka za dojenje da nije naslonjena na zid) - iako nikad nije, uglavnom je priljepljena za mene
dakle bebe - ja - muž
ili bebe - ja -ian - muž
ili-muž pa ian...ma sad već spavamo svakako
Mi se sada samo seljakamo. jednu noc mm s starijim sinom u njegovoj sobi, drugu noc ja, pa mm sam u djecijoj a ja s oboje u nasoj sobi. F.obavezno dode kod nas u sobu ako se probudi sam u krevetu a to je svaku noc. problem je sto je on jako nemiran i putuje po noci po cijelom krevetu pa se bojim za bebicu. ja spavam izmedu ali kad dojim po noci jednom ga je opako kresnuo a ja nisam stigla reagirat. s druge strane nemam srca njemu rec da ne moze spavat s nama jer mu ne zelim stvarat traume o odbacenosti. i tako to ispadne da na kraju ja ne spavam vec dezuram, pokrivam, guram itd.ja bi to nazvala radosti majcinstva
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom