joj cure moje,da mi je netko prije 15-tak godina rekao sta me ceka,pomislila bih da mi ta osoba zeli samo zlo.azoo je vise psihicki nego fizicki problem,bar za mene.citam vase postove i sve smo u ,manje-vise ,slicnim sranjima.sto kaze sos,postale smo i medicinsko osoblje i ponasanjem zabiravljamo da smo ravnopravne,vec se stavljamo u blago podredjeni polozaj,samo da im do mozga dodje da taj donirani jedan spermic ili js ili embrij ne znace da da ce to biti smao moje dijete,vec nase.da nije ovo problem pojedinca,vec oboje.i treba puno razgovora,to je istina.najgore je dok se ne prihvati cinjenica da je to tako.i alboni je dobro rekla,dok oni ne budu nacisto da se slazu sa doniranjem sta se vec mora,nema smisla nista.mm i ja smo kao neki "plan borbe"utvrdili.ako punkcijom nadju vise od 10 pokretnih spermica,idemo sa time.sve manje od toga je put za prag.to je prijedlog mm.i iznenadilo me,da budem iskrena.nekako smo se bazirali da je najbitnije da dodje do prve trudnoce.voljeli bismo da nadju makar i 2 pokretna,ali mi odmah na najcrnji scenarij,da nece biti nista.ma uspjet cemo sve mi,smao je pitanje kada i na koji nacin,vidjet cete