sos15 prvotno napisa
Vatra, nismo mi hrabri, ja bi rekla da nas vuče neka čudna sila koja nam neda da odustajemo. Bar je tako bili do sad. Htjela sam prvo napisati da prije da smo ludi, ali nije lijepo da druge svrstavam u svoju grupu. Nemoj sumnjati u svog muža, oni su borci i njihova želja je kolika i naša. Kad smo trebali ići na prvi spermiogram, jedva sam muža nagovorila, htio je da prvo pokušavamo neko vrijeme,pa onda bi išao. Kad smo saznali za dijagnozu, mislila sam: nema pojma da bi on prihvatio ni punkciju, a kamoli biopsiju. On je na sve pristajao bez pogovora: treme je bilo ali ne toliko da bi se odustajalo. Ponekad mi je djelovalo da sam ja više u tome i da njegova želja za djetetom nije toliko jaka kao moja, ali kad sam juče vidjela njegovu reakciju kad nam je doktor rekao da nije našao ništa, on se slomio i počeo plakati. Tad sam u njegovim očima vidjela kolika je želja bila. On je samo racionalniji od mene i htio je prvo da istraži koji je najbolji način da dođemo do cilja.
Sigurna sam da će i tvoj muž pristati na sve samo da dođete do cilja.
