Znam da ti je teško, ali makar pokušaj da ne misliš šta bi se loše moglo desiti...Valjda je sada red da se počne nešto lijepo dešavati...Muž je ok, radi, ja se trudim biti ok, tata mi ima karcinom, to me je jako pogodilo, ali kao što tebi rekoh da pokušaš i ja pokušavam misliti da neće biti ono najgore...Mislim da smo svi mi jači nego što mislimo da jesmo, pa sve u životu nekako preživimo...Veliki pozdrav i pozdravi muža puno...Jel on dobro?