Mi smo evo tek krenuli (centralni objekt) i moram reci da sam jako zadovoljna tetama ... ja sam bila s L prva dva dana adaptacije i jednostavno se vidjelo da se trude da svakome pruze maksimum i zaista im nije lako, u grupi je upisano 24 djece, trenutno ih je 17, 7 na privikavanja ... nijedno dijete koje je plakalo nije bilo uskraceno za zagrljaj, a cak i djeci koja su vec od prije pa su malo 'koristili' nastalu guzvu i radili stvari koje inace ne rade (npr. imaju neke skoljkice za koje tete stalno ponavljaju da se s njima igraju na stolu, oni su ih prosuli na pod), nisu bile ni najmanje grube prema njima iako su neki sve glave vikali 'Necu!' kad ih je zamolila da zajedno skupe sto su rasuli.

Ali grupa u drugoj sobi ima tetu, vrlo slicnu opisu koji pise nely ... oblacili su cipele za van, zaista nisu bili pretjerano glasni, ali teta je bas vikala 'Tko nije gotov? Idemo! Idemo!' jedan djecak je plakao i zvao mamu, prvo mu je govorila da se smiri, da idu van igrati se, a onda se nakon trece recenice uzrujala i dreknula 'Dosta!' onda je maleni rekao 'Hocu mamu! Hocu kuci!' a ona mu je vratila onak malo bez takta 'I ja bih mamu i isla doma ali ne mogu! A tvoja mama ce doci poslije rucka i ides prvi doma i sto hoces jos! Nitko ne place osim tebe.' na sto je ovaj nastavio ridati ... malo tuzno mi je to bilo, ali nisam mogla presutiti pa sam samo rekla 'Nemojte vikati.' i njega sam pogladila po glavi.
Ne bih voljela da se netko tako odnosi prema mom djetetu.

Nely i ja se slazem sa bubickom, dok budemo sutili nista se nece promijeniti ... mislim zasto bi se mijenjalo ako se nitko ne buni i svi su zadovoljni?!