Hoću, neću, hoću, neću....bezbroj puta

[AndrejaMa]

Našli smo se u nekoj čudnoj fazi koja me polako dovodi do ruba živaca. I ne znam kako je riješiti, sve što sma pokušala ne prolazi.

Dakle, primjer.
Nakon verčernjeg rituala, legne, pokrijem ga pomazim i izađem iz sobe.
"Hoću zeku" , ja uđem dodam mu zeku, od ga zagrli, taman da ću izaći iz sobe
"neću zaku" i pruža mi ga nazad. Ja ga stavim na policu do krevetića i krenem
"hoću zeeeekkkuuuu", ja dam zeku i priča se ponavlja u krug ....
"neću zeku...."
"hoću zeku, daj zeku"........

Pokušala sam reći "evo, zeko je umoran, mora spavati, pa ili ti spavjas njim ili ga pusti da on spava sam", pokušala sam svašta, ali pali samo kad povisim ton da je sada dosta i da treba spavati.

Svako juto i večer pije kakao ili mlijeko. Ali sada je i to ušlu u hoću/neću fazu. Te hoće, kad mu pružim -odgurne, kad spustim na stol ili sl, viče daj kakao, pa opet neće, pa hoće.....

Ista epizoda sa oblačenjem jakne, cipela, kupanjem, pranjem zubiju, čak i sa izborom igara....dakle u različitim situacijama.

Gdje su granice i kako dalje, jer stvarno zna izbaciti iz takta....

[Bamsic]

hahahah, pa to je samo faza
prestat će to skoro...

[Peterlin]

Kad su naši dečki bili u toj fazi (a rođeni su "na blizu" pa smo imali cirkus u duplikatu) mm je to pretvorio u igru:

HOću peseka - evo ti peseka!
Neću peseka - ne dam ti peseka.... evo ti peseka... neću peseka... sve dok klinci ne bi prasnuli u smijeh (2-3 min natezanja, dok ne bi dograbili svaki svog plišavca i igra bila gotova). Lakše se to prebrodi ako se okrene na zafrkanciju. A taj pristup pali za većinu "faza" koje djeca prolaze...

[vertex]

Nama je skoro uvijek pomagalo: Evo, čaša je tu na stolu pa uzmi ako želiš. Ostaviš željeni (neželjeni ) predmet na dostupnom mjestu i prepustiš odluku njemu.

[vertex]

Za izbor igre kažeš: Ja sam tu, ti odluči što bi pa ćemo igrat. I suzdržiš se od predlaganja, pomaganja i sličnog.

[Garfy]

Kao da svoje čujem.
Daj vode..
neću vode, daj soka..
daj vode....
i tako stalno. Ja na kraju ostavim čašu na stolu i kažem da ako hoće uzme a ako neće nek ostavi.

[vissnja]

I mi smo u toj fazi.... Ludi smo već.
Vrhunac je bio pre neki dan kad joj je baba donela drvenu kućicu za lutke. Lepo se igrala to veče, i ujutru čim je otvorila oči pita za kućicu. Ja joj dam i ona se zaigra kad odjednom u plač, suze liju, dete jeca (ja mislim ubola se negde, udarila....) a ona kroz plač: ja neću da dobijem ovu kućicuuuuuuuuuuuuu.... Pitam da je sklonimo: neeeeeeeeee, baci jeeeeeeeeeeee
I tako sto puta za svaku stvar.
I ja je puštam uglavnom da sama odluči, ali tako je pre neki dan odlučila da u park ide bez kolica i onda je celo popodne preplakala da bi ona kolica (iako smo je nosili, of kors) i baš smo se grozno proveli i sve je bilo naopako jer bi ona sad kolica kad smo na kilometar od kuće

[meda]

Nama je skoro uvijek pomagalo: Evo, čaša je tu na stolu pa uzmi ako želiš. Ostaviš željeni (neželjeni ) predmet na dostupnom mjestu i prepustiš odluku njemu.

ajoj, moj bi tek na to dobio slom zivaca

neeee, ja hocu da maknes tu casu, ja ne bi da je na stolu buuuuaaaa, maaakni juuu! buuuaaaa (udri u plac i lupa nogama).

ili u blazoj verziji ja neeebi da ona stoji na stolu

ako na blazu verziju ostavim na stolu, onda slijedi prvi scenarij [/i]

[meda]

u principu kod nas nema tih bezbroj hocu-necu nego je hocu ovo-hocu ono. ja dopustam jedno predomisljavanje, nakon toga ne dam nista

najbolje mi je kad se predomisljava sto bi si kupio u DM-u kad idemo iz vrtica, to mu je ritual, i obicno se lomi hoce to bit labelo ili sok. smije samo jednu stvar ('jer necemo trositi puno novaca'), pa mu se tesko odlucit. ako pocne cvilit da bi oboje, onda kazem da necemo nista i idemo van. onda na kraju izabere labelo
to mu je neki fetis

a kad idemo u vecu kupovinu onda vice nasred ducana 'a kaj imas puno novaca? jooooj, kak si puno kupila!!!'

[lillifee]

koje olaksanje....pa ima vas jos puno koje prolazite isto! vec mi je lakse!!!! kod nas to ide do te mjere da je ad prekjucer za ruckom poceo vristat da nece jest i kako smo na neki nacin pokusali ignorirati to ponasanje uz objesnjenje da mi ostali ipak jedemo, mali je prigrabio pjat pun hrane i htio ga bacit na pod. zadnji tren sam ga uspjela uhvatit.
reagiramo razlicito. u takvim situacijama ga uglavnom posaljemo u sobu da se malo smiri pa kad se vrati kao da nista nije bili i show goes on.

[laumi]

Kod nas isto. Donesem 2-3 puta u toku jednog moljakanja, nakon toga ignoriram. Spava s nama u krevetu pa se lijepo okrenem od nje i pravim se da spavam. Onda i ona zaspe.

[domy]

Kao da svoje čujem.
Daj vode..
neću vode, daj soka..
daj vode....
i tako stalno. Ja na kraju ostavim čašu na stolu i kažem da ako hoće uzme a ako neće nek ostavi.

I ja ovakao, pogotovo kad pretjera u izmišljanju