mrvcelj - Znam sto zelis reci i slazem se s tobom. No postoji onaj dio koji mamu nece pretvoriti u zvakacu gumu, ili frustriranu ludakinju, a roditelji ga cesto ipak ne odrade, zbog xy razloga ( a kad se provedes kroz "S", ipak se perspektiva promijeni, bar nama).

Mislim da ovo o cemu pises je vise Juulovo stajaliste, a Naomi naglasak stavlja ipak na neke druge stvari. Ili sam ju ja drugacije dozivjela.
I to je moguce, svatko ce od nas istu knjigu dozivjeti na razlicit nacin i smatrati bitnim neku drugu stvar... Zato sam i zeljela da razmijenimo iskustva i dozivljaje.

Uglavnom, njen odgovor na moje pitane je bio da reagiram koliko god mogu. Faza, normalna za ovu dob.

A ako cemo bas...koliko je fer od dvogodisnjaka traziti da se popne na 4. kat? Ima li on pravo reci "Ne"? Zasto ne bi imao? Mislim, odraslima je naporno dovuci se gore, a ja od njih svaki dan, umornih nakon setnje, trazim da po mogucnosti bez prigovora odsecu gore.
Po mom misljenju i nije bas fer.
I da mogu, nosila bi ih, ali ne mogu i moraju hodati .


Trenutno je "mama" faza izgubila na intenzitetu, i nije vise tako intenzivno (ili smo opek skoro stalno solo, pa ni nema prilike da se toliko vidi ). Za nosenje iz auta smo uveli jednom jednog mama, drugi put tata i sad vec debelo unaprijed pitaju "Koga nosi mama?" i kad im odgovorim sve bude ok, nema protesta.
Samo smo su mi smijesni kad malo nakon sto smo krenuli i ima jos voznje ko u prici, a oni vec "Koga mama nosi?". Mora se znati da bi malo srce bilo na mjestu.
Samo sad moram stalno pamtiti koga sam zadnjeg...


Sto se uzora tice...ja sam imala mamu koja je prakticki sve podredivala nama, pa sam i u osnovnoj i srednjoj i na faksu bez problema govorila "ne" za ono u sto nisam vjerovala. I dan danas nisam probala ni kavu, ni cigaretu i sl. A ona mi NIKADA nije tupila daj ovako ili onako, ovo je lose... Ipak se to izgradilo u meni na neki drugi nacin...