sad se osjećam kao nemajka. kad je filip bio oko 2. godine i često bolestan (jaslice) i kad je silno želi ići van, onda sam ga znala drogirati crtićima. prvo bi se igrala, crtala, čitala slikovnice i slično, ali kad ne bi znala što više onda bi mu pustila da gleda crtiće, obično par epizoda teletubbies-a.
sad kad je stariji, ponekad gleda crtiće, ali baš ponekad jer mi nemamo običaj paliti tv doma.
naša mala beba je premala za takve stvari (ali kad se nacicava satima ja gledam tv, jer ju smeta kad listam knjigu dok čitam).