anemona, je tako ili nije...
mozda.
al mislim... ne mogu ja nebo zbog nje obojit u crveno ( karikiram)

sta sa drugim djetetom koji je cesto budan dok ona spava za mene je najveci drzavni, duhovni i svjetski praznik da oni oboje zaspu u isto vrijeme ( a da to nije u kolicima!!) i da ja odspavam u to popodne...prebijena sam, pa je to najcesce kad bi se ionako srusila od umora....ne znam kud bi prije poletila...u kuhinju da nesto cestito svi pojedemo, po ves iz vesmasine, jer se vec usmrdio, ispirat pokakane gacice/pelene/strample...sve dok bar jedan od njih spava, drugog slepam cesto sobom i usutkavam kojekakvim animiranjem, da prvog ne probudi.....

mah....

rastrgat se covijek, al ni to nije dovoljno...jer eto primadona ima poseban ritual kako se zeli probudit....
mozda zvucim malo grubo sad....ali mislim da nisam u mogucnosti ispunjavat joj takve zelje/potrebe...jer imam jos jedno malo dijete, i svi mi ukucani imamo nase primarne potrebe (jesti i oblacit se npr) koje su ispred njenih "sekundarnih"
jos ce ispast da ja "moram" spavat s njima opodne, da bi se oni probudili onako kako su "zamislili" (nije da bi se ja bunila, ali to je vec luksuz)

ma kaj bi moja baba rekla: opedrecit to po riti, pa da zna zakaj dreci...

moj zakljucak: faza. faza da se mora u jednom dijelu dana izdrecat da bi joj zivot bio laksi. (pritom ga meni zgorcava, al nema veze )