 |
|||
Pa ako ga učiš batinama, ili mu pereš kosu dok ono vrišti, čupa se i otima meni nije nebitno. Bitno mi je.betty blue prvotno napisa
Ja se sećam kako sam bežala po kući gola i mokra, kako sam se sakrivala u orman dok je mama pokušavala na silu da mi opere kosu. Vrištala sam: ti mene ne voliš, ti mene hoćeš da ubiješ!!! Ja ne znam zašto mi je bilo tako užasno to pranje kose, ali se sećam da mi jeste bilo užasno. I sad me uhvati nelagoda kad se setim tih agonija.
imam dvoje djece i oboje su naučeni pranju kose od rođenja i nikada se nisu niti opirali, niti vrištali. mali negoduje, ali ja mu samo kažem da se kosa mora oprati jer će inače smrditi i amen.
nema tu neke velike filozofije.
pa valjda se podrazumijeva da ne mislim na takve slučajeve.
Mislila sam na "uvjeravanje" i "pustiti da dijete gledanjem nauči".
Ovdje se svi nekako boje "naučiti" dijete nečemu
Kompetentnost roditelja da procijeni koja mjera higijene je 'prihvatljiva' ponekad može biti i upitna, pa čak i bolna. Navodim primjer moje mame koja je inzistirala na temeljitom pranju mog spolovila, i to sapunom. Redovito i neizostavno, pod ucjenom da ću smrdjeti. Rezultat je bio zeleni iscjedak po nekoliko puta, a za koji je liječnik onda rekao da se premalo perem.Eh, da me samo ponekad poslušala kad sam joj govorila da me to peče i da ne želim :/ . Zato malo slušam svoju djecu što žele, a što ne. Jer njima neke stvari nisu ugodne iz nekih razloga koje mi ne vidimo ili ne želimo vidjeti uvijek.
pokušajte vi ne prati kosu tri mjeseca pa ćete vidjeti koliko je to ugodno
ja ne izdržim više od tjedan dana
Sasvim je normalno da deca mogu da ne vole, čak da su nesrećna kada peru zube,kada sklanjaju igračke,kada jedu neka jela,kada se oblače...oni funkcionišu po principu zadovoljstva,hoće da rade samo prijatne stvari i uglavnom su srećni samo kad se igraju.
Dalje sasvim je normalno da roditelji vole svoju decu i da ne vole kada ova pate,plaču,zapomažu.
Međutim uloga roditelja nije da obigrava oko deteta, čineći ovom uvek atmosferu cveća i proleća već je prvenstveno njegova uloga da ga pripremi za samostalno funkcionisanje u životu.
A kako će on to uraditi?
Tako će ga učiti navikama,radnim navikama.Radne navike su stvari koje su ponekad dosadne (higijena,spremanje sobe,ponekad domaći zadaci) .Da bi neke radnje prešle u radnu naviku i samim tim se izvršavale automatski bez angažovanja prevelike energije i vremena moraju se jedno vreme trenirati.Tačnije roditelj treba da insistira na njihovom usvajanju,posle nema natezanja oko tih stvari i više je vremena na detetu korisnije aktivnosti.
Takođe je uloga roditelja je da u kontrolisanim kućnim i zaštićenim uslovima nauči dete izuzetno važnoj stvari na osnovu koje će se zasnivati snaga detetove ličnosti - da ga nauči da toleriše frustraciju. Da ne može da dobije odmah sve i da je ono centar porodice.I da radi samo ono što ono želi.Ako dete ovo ne savlada imaće problema u školi i dalje u životu.
Dete jednostavno treba da shvati principe hijerarhije i prihvati roditeljski autoritet.
Po meni su ključne stvari u vaspitanju
Postaviti pred dete očekivanja shodno uzrastu
Hvaliti i nagrađivati ponašanje i biće,ličnost
Kritikovati i kažnjavati ponašanje
I što svi znaju,puno ljubavi,maženja i igranja.
Ništa.
Meni su problematičnije posljedice nepostavljanja granica.
Ali ja sam svom detetu upravo tim "popustanjem" i usadila higijenske navike. Ne fali joj apsolutno nista sto je deo ranog detinjstva provela sa prljavom kosom. To je bio za nju najbezbolniji nacin da prevazidje svoj strah, trajalo je nekih godinu dana, i sada kao sto vec rekoh, rado i redovno pere kosu.
Betty blue, ne zelis da te uveravamo da se decije teme samo od sebe cisti i da se nikako ne moze porediti sa nama odraslima(nase zlezde luce hormone koje deca jos nemaju), ali moje dete zaista ni posle 2 meseca nepranja kose nije izgledalo prljavo niti je smrdelo.
Dalmatinka, ne mislim da je linija manjeg otpora postupak u kome svesno odlucim kako svom detetu da pomognem da prevazidje odredjene strahove i iz sebe izbaci frustracije. Konkretno ovo (ne)pranje kose je za moje dete bilo najbolje moguce resenje.
Moje dete ima vrlo jasno postavljene granice a pranje kose je u okviru tih mojih granica.Ništa.
Meni su problematičnije posljedice nepostavljanja granica.
svatko ima svoje granice i postavlja ih tamo gdje njemu odgovaraNišta.
Meni su problematičnije posljedice nepostavljanja granica.
također, to što netko svom djetetu ne pere kosu 2 mjeseca, ne znači da općenito ne postavlja nikakve granice.
da se ponovim, ja npr. ne postavljam skoro nikakve granice oko pranja te famozne kose. ali zato imam skoro pa nultu toleranciju na fizičko obračunavanje među djecom.
i kakve to sad veze ima jedno s drugim?
previše sam popustljiva i ne postavljam granice?
ili sam previše stroga i kruta?
ili su jednostavno svakom od nas važne različite stvari?
kod ušiju je bitno da kad ih se jednom dobije, da se dobro pere odjeća, posteljina, ručnici, kape ...
i to je jedino pranje koje ima veze s rješavanjem od ušiju
polfezna,
bez obzira što tvoje dijete nije smrdilo, ne možeš mi reći da je bilo čisto :?
pa i djeca se znoje i to dosta ako su aktivna
uopće ne znam kako da se izrazim a da nekog ne uvrijedim...
nas su još u vrtiću učili da je čistoća pola zdravlja
onda ne moraju ni zube prati jer će ti mliječni svakako ispast :?
ne govorim o frizuri ili rasparenim cipelama nego o higijeni :/
čistoća je pola zdravlja, ali i pola bolesti
pa ti vidi .....
ja kazem da se ja sad oblacim i da kad sam gotova idem, a on kako zna. na pocetku mi je to bilo grozno govorit, jer mu nisam htjela usadivati strah da cu ga napustit, al stvarno vise nisam znala kako ga natjerati da izade iz kuce. i uvijek je postojala mogucnost da ostane s bakom.
i sad mu to kazem kad on pocne jurcat po kuci, skakat po krevetu bas kad se treba obuci. onda samo kaze 'ja bi s mamom'.
nekad pali da mu kazem da ako sad ne dode prat zube da cu ga ja odvest na silu. nekad ne, skace po krevetu i vice 'daj me odnesi na silu, daj, buhahaha, odnesi meeeeeeeee' , a kad dodem u sobu pocne se smijat
ovo o pustanju vs postavljnju granica...ne znam, ja mislim da je bit postavit svoje granice, do koje mjere nam je nesto vazno. ne mislim da je dijete kompetentno odlucivati o svom zdravlju, ali ja jesam odgovorna za njegovo zdravlje, i ak ja smatram da za zdravlje nije dobro odgadati piskenje cijeli dan, onda cu ga natjerat da ide pisat (ako ne uspijem milom, onda silom), ako smatram da nije zdravo svaki dan jesti pecivo iz pekare, onda mu ga necu kupiti, pa makar se derao da ga cuje cijela ulica...al tjerati ga da pere kosu necu, jer smatram da se od toga nece razboljeti.
kod nas inace tata pere kosu bez problema, s mojim uslugama bas i nije odusevljen, al uspijemo nekako, stavim mu pelenu preko ociju, al ocito je da mu nije ugodno pa radije mm-u prepustim.
sad sam se sjetila svoje frizerke koja mi je rekla kako njoj dolaze žene s bolesno prljavom kosom jer su čule da se farba bolje prima na prljavu kosu (a misli se ustvari na kosu koja nije svježe oprana)kod ušiju je bitno da kad ih se jednom dobije, da se dobro pere odjeća, posteljina, ručnici, kape ...
i to je jedino pranje koje ima veze s rješavanjem od ušiju
Lut, ja bih radije riskirala s ovom čistom polovicom
meda, koliko dugo ga nećeš tjerati da opere kosu? koja je tvoja granica?
(ne provociram, zbilja me zanima)
možeš pokušati, ali to ne znači da ćeš uspjeti 8)
primjer mm-a.
njegova mama i dan danas plače od muke kad se sjeti higijenskih (ne)navika svoga sina. i 1000 puta ponovi da je ona njega stalno tjerala da pere zube, kosu, da se tušira, da ne nosi zgužvane stvari, da stavlja svaki dan čiste čarape, da sprema krevet, da drži sobu urednom...
ja sam se s njim svaki dan borila oko higijenskih navika, jer sam ja frik za to, ali sam nakon 10ak godina odustala jer nisam postigla nikakav uspjeh (istina, uspjela sam ga natjerati da malo češće pere ruke kad se M. rodila...ali nije dugo trajalo
on je sve radio po peesu dok je bio pod maminom čizmom. kad se odselio od svojim vjerojatno nije ponio kofer u kojem su bile higijenske navike, ili ga je izgubio putem
možda da je do nekih zaključaka došao sam, možda bi sve duže potrajalo :/
kod nas se kaže: čistoća je pola zdravlja, a šporkica je druga polovicačistoća je pola zdravlja, ali i pola bolesti
pa ti vidi .....
šporkica=prljavština
nda, ali zar onda odustati u startu?možeš pokušati, ali to ne znači da ćeš uspjeti 8)
evo moj bebač se stvarno nije volio kupati dok je bio novorođenče i plakao je dok smo ga kupali
svejedno smo ga kupali
sad se obožava kupati
možda će se to opet promijeniti, ali to ne znači da će se zbog toga prestat kupati
ja imam jednu. perem joj kosu jednom tjedno. i SVAKI PUT vrišti ko da je koljem. dere se nemoj mama, boli, pušti me, pušti me, neću košu...
a šta ću, moram joj oprat kosu. valjda će se s vremenom naviknuti...
inače, najduže što nije prala kosu je 3 tjedna :shock:
taman onaj dan kad sam joj htjela oprat kosu, dobila je vodene kozice (najviše po glavi) pa nisam prala dok nisu prošle.
nakon 10dana kosa je bila grozna. ali, moram zbunjeno priznat, da nakon 3 tjedna kosa nije izgledala prljavo :shock: Nevjerojatno ali istinito.
I Nađa je jedno vreme plakala dok se kupala. Negde od 5. do 8-9. meseca. I kupali smo je i tada, ali ne svaki dan. Pronalazili smo alternativne načine da ne bi plakala, neki dan smo je brisali mokrom krpicom, guzu prali pod vodom, ali je nismo celu kupali, kosu joj nismo skoro uopšte prali (možda jednom mesečno), nekad se neko od nas kupao sa njom, a bilo je dosta dana kad smo jednostavno preskočili kupanje. Pa sad opet voli da se kupa.
Mrzim da provodim silu nad detetom, osećam se loše. Kad ona plače zato što joj perem kosu, ne plače sigurno zato da bi mene zezala. Verovatno joj to smeta, možda je i plaši sva ta voda po glavi, ušima.... Zato se trudim da je poštedim toga koliko mogu. Jer stvarno ne znam da se neko razboleo od prljave kose, i meni ne smeta da mi dete ima prljavu kosu.
pa nema tu nekog pravila. perem kad smatram da je dovoljno prljava. nije isto ako je ljeto, idemo svaki dan van , igramo se u pijesku itd...i kad je vise doma nego vani, nosi kapicu, ne znoji se bas, jer ne luduje po vani ni po stanu. perem mu kad mi dode. ne precesto, ali ne zato jer on ne obozava, nego jer se meni ne da i ne smatram to jako vaznim.
nama je najtezi bio period pelenasenja, svaki put je bio cirkus oko skidanja i stavljanja pelene. a kad je skinuo pelene, onda nije imamo nikakvog problema da mu ih stavim (na primjer, kad smo bili u gostima pa ako se slucajno popiski po noci), totalno paradoksalno. i sad ga ti znaj
Nikad se nisam busala u majčinska prsa ističući koliko dugo mi se dijete ne pere.
Bilo je i takvih faza i na sreću prošle su.
Po zimi se kupamo jednom tjedno. a guzu peremo svaki dan toplom vodom.
Za neke bolesno premalo, a za neke sam prerevna.
Čudim se kako je majkamarin post prošao nezapaženo. Meni je odličan i potpisujem ga.
Što se tiče čistoće/nečistoće i kompetentnosti roditelja (ili linije manjeg otpora
Majkamara, veliki potpis.
Nekupanje i nepranje kose nije isto. Barem meni. S. je u svoje 3 godine imala mozda par dana koja su prosla bez kupanja(uglavnom zbog bolesti). Tu ne popustam. Mora se oprati svako vece. Ne zbog higijenskih navika nego zato sto ja to smatram bitnim. I iako ce se redovno kupati dok ja o tome odlucujem, to apsolutno ne znaci da ce to raditi i kao odrasla. Jer kao sto rekoh, nama je upravo nepranje kose blio idealan put ka sticanju higijenskih navika. Dakle, to sto joj nisam prala kosu je kod nas imalo mnogo veci vaspitni efekat od redovnog tusiranja koje se ako drugacije ne ide obavlja na silu. Toliko o liniji manjeg otpora...
zasto to odmah shvatas kao odustajanje? Ja nisam odustala, samo sam promenila nacin, koji se na kraju pokazao delotvornim.nda, ali zar onda odustati u startu?
I ja mislim da se kod pranja kose ne radi o hiru vec strahu a zanemarivanje i nepostovanje decijih strahova ima znatno vece posledice od nepranja.Mrzim da provodim silu nad detetom, osećam se loše. Kad ona plače zato što joj perem kosu, ne plače sigurno zato da bi mene zezala. Verovatno joj to smeta, možda je i plaši sva ta voda po glavi, ušima....
X
ono što nikada neću shvatiti na ovom forumu je zašto su djeca kompetentna za neke stvari, a za druge nisu.
recimo dijete je kompetentno odlučiti o tome hoće li dva mjeseca prati kosu ili neće, o tome peru mu li mu se jutros zubi ili ne, ali nije kompetentno odlučiti o tome može li pojesti šaku smokija ili pogledati crtić kad poželi.
Evo da se osvrnem i na majkamarin post. Ono o ucenju tolerisanja frustracije mi malo bode oci. Sigurna sam da se dete tome moze nauciti i da je poslusnost deteta zasluga roditelja. Ali trogodisnjak nema frustracije zato sto je bezobrazan vec zato sto je mali i itekako svesan autoriteta roditelja i svoje nemoci koju ne moze prevazici samo zato sto je manji od roditelja. Suzbijanje tih frustracija smatram samo kao odgadjanje problema na recimo pubertet ili jos gore odraslo doba.
Nemojte me pogresno shvatiti, ne mislim da detetu treba sve dopustati, samo mislim da ga ne treba uciti da "guta" i frustracije drzi u sebi.
Tashunica, ako si vec potpisala majkamaru, onda ti je valjda jasno da je odgovor na tvoje pitanje "zato sto mama tako kaze".
ne pitam majkamaru, nego one koji zastupaju kompetentnost djeteta koliko će često prati kosu.
kaj je netko uopće spomenuo kompetentnost za pranje ili nepranje kose? moguće sam nešto propustila
što se mene tiče, ako im je pranje kose izrazito mrsko, onda ju ne moraju često prati jer već rekoh da mi pranje kose nije bitno.
to mi nema veze s nikakvom kompetentnosti (osim, kao što je rečeno, s mojom roditeljskom jer sam prljava majka dvoje prljave djece sram me bilo
Imam utisak da smo se previse uhvatili za vrlo individualne primere. Koliko shvatam, svima nam je bitno postavljanje granica ali razliciti smo pa nam se tako i granice razlikuju. Sigurna sam da deca onih koji osudjuju nepranje kose smeju da rade neke stvari koje npr. moje dete ne sme.
Ja sam jednom pustila nekoliko dana bez pranja zubiju jer sam procjenila da će mu mala pauza od nečeg što mu nije ugodno dobro doći kako bismo dobili novi svjež start. I koristilo je. Nakon toga sam uvela neke nove metode (gore već spomenute) i puno bolje je to prihvatio. Kako ja shvaćam, polfezna je nepranje isto koristila kao put prema boljim higijenskim navikama. Osobno, ne znam kako bih preživjela da kosu ne operem toliko dugo, ali kao što vidim, njeno dijete je preživjelo i nakon toga počelo prati kosu.
To što mu kroz igru želim pomoći da izađe iz nekih problema i što biram da nam dani prolaze u veselju umjesto u stalnim sukobima, nikako ne znači da to radim na štetu granica ili da ih uopće nemam, da dijete ne učim disciplini ili da ugađam njegovim hirovima. Prečesto se dopuštati čita kao popuštati. Frustracija je zaista sastavni dio učenja, ali meni se čini da ih ima dovoljno i da ih ne moram ja dodatno izmišljati.
Učenje da toleriše frustraciju sam spomenula u kontekstu da nauči da radi stvari koje su neprijatne ali korisne.
Upravo će se u pubertetu to pokazati kao jedna od korisnijih stvari koje je dete usvojilo kada se nađe pred gomilom školskih zadataka koje prevazilaze nivo Inteligentanjeipazinačasu, kada se nađe u kompleksnim interakcijama sa profesorima - autoritetima,novim prijateljima,novim i većim problemima odrastanja...
U pubertetu najvećih problema imaju deca permisivno odgajana koja ne znaju šta žele,koja nemaju samodisciplinu da obavljaju školske obaveze i koja mogu doći u konflikte sa školskim drugarima i nastavnicima jer u spoljnom svetu ne vlada zaštićena kućna atmosfera.
Takođe,ko još loše prođe u pubertetu.Dete koga su previše kažnjavali tj zlostavljali a nisu mu postavljali zahteve,obaveze i nisu ga pohvaljivali i nagrađivali.
Pretpostavljala sam da na to mislis i kao sto rekoh, formulacija "tolerisanje frustracije" mi je kao takva zasmetala. Pogresno sam razumela da mislis na potiskivanje sto, sada kada ponovo citam tvoj post, verujem da ni ti ne podrzavas.
Ma najbolje da će mi djete određivati koliko će se često tuširati, i prati kosu, kako će se oblačiti, rezat nokte, mogu eventualno tolerirati dan dva i to je maximum! Ajme što sve tu ne pročitah, ne mogu se načudit, ovo me valjda od sveg na forumu najviše šokiralo :shock: sorry, nisam mogla izdržat, ne prat djetetu kosu 2 mj, Isuse Bože na šta to sliči :shock:
Na sta lici? E, sad me nateraste da stavim slike.
Evo, corpus delicti:
http://public.fotki.com/Polfezna/prljavokosa/
Kao sto rekoh, decija se kosa ne prlja kao nasa. Mislim da bi meni glava otpala da ne operem kosu 10 dana a kamoli vise meseci, ali njoj se fakat nista ne primecuje. Stavise, najprljavija joj je posle 5-6 dana od pranja a posle se nekako sama cisti. Bitno je samo redovno cesljanje. Nisam ja u startu odlucila ne prati joj kosu 2-3 meseca pa sta bude, vec sam vremenom videla da za to nema neke preke potrebe.
A sve i da nije tako i da mi je dete naizgled prljavo i smrdljivo, zasto vas to toliko zgrazava?! Mislim da napomenuh da mi je dete zdravo, dakle nista joj nije skodilo nepranje pa mi nije jasan osudjivacki ton na ovu temu :? .
Ako mozes tolerisati dan-dva, onda znaci ipak moze da ti odredjuje.Ma najbolje da će mi djete određivati koliko će se često tuširati, i prati kosu, kako će se oblačiti, rezat nokte, mogu eventualno tolerirati dan dva i to je maximum!
meni je higijena u rangu sa autosjedalicom
to je nešto što se MORA i gotovo, kraj priče (iznimka mi je jedino bolest)
ako ćeš plakati, plači, ali u autosjedalicu se mora i prati se mora
ne mora imati pasent boje niti začešljanu frizuru niti iste cipele (tu dopuštam da voza ko mladog majmuna) ali moje dijete mora biti čisto
Baš zanimljiva tema.
Samo bih predložila za one koji ne vole prati kosu da probaju sa šiltevima za pranje kose (kupila u TL). Moji nema šanse da bi oprali kosu bez njih.
Mi nemamo takvih problema više, ili još, ali imali smo svakakvih. Naravno da svatko ima neke svoje kriterije i diskusije o tome su nepotrebne. Ja sam popustljiva u svemu, osim u onim stvarima za koje smatram da mogu ozbiljno ugroziti zdravlje- o svemu ostalom možemo pregovarati.
ja isto ne mislim da je ne pranje kose neki big deal kod klinaca. f. ima istu kosu kad je jucer oprana i kad je prije 3 tjedna oprana. zubi su mi vec veci deal, naravno.
odjeca i ovo mi nisu nikakav problem, na to stvarno ne patim.
fora je u tome sto mu ja stvarno ne mogu oprati kosu na silu, a i ne zelim. stvarno mi ulazak u kadu i borba s njim dok on urla i baca se nije neki scenarij koji bi nam zeljela priustiti. znaci mora ici u drugom smjeru, a ja sam nekad umorna i pregovaracke sposobnosti su mi na minimumu. osim toga, ne zelim da se sticanja higijenskih navika sjeca sa negativizmom. to me i koci kod primjene sile na pranje zuba itd.
:shock:
fakat sam svašta pročitala na ovom forumu, ali ovo je :?
ne prat djetetu kosu dva mjeseca jer ''dijete to ne želi'' ili se roditelju to NEDA..
ajme
ja ne govorim o primjeni sile (kad god kažem da se nešto mora ispada ko da kaiš izvučem i mlatim s njim)
hoću samo reći da meni dijete kaže da ne želi prati kosu ili zube iduća tri mjeseca ne bih se nikako pomirila s tim ili od toga radila novu, alternativnu, trendi odgojnu metodu
pokušala bih na sve načine uvjeriti dijete da je higijena nešto što se mora obavljati (jel moram opet napomenut da ne bih primjenjivala silu?
ne bih sigurno skštenih ruku čekala da se djetetu omili kada da ga operem i govorila "šta ću ja kad neće"
a da ne govorim da bi me muž u top strpao da čuje tako nešto
pa da, zato sam i otvorila topik s molbom da se jave mame (i tate) koji imaju fora rjesenja za "necu". da ne moram opet spominjati, drugo je kad su mama i tata sa jednim djetetom a drugo kad je mama sama s dvoje djece, tako da pametovanja molim ostavite sastrane, a prijedlozi su dobrodosli
Mikka,
Možeš klincima odigrati predstavu gde su četkice,paste,šamponi i bakterije glavni glumci.Da piskutavim glasom kao četkica zoveš malog u pomoć da zajedno sredite te bezobrazne grickače zubića,kose.Imaš gomilu duhovitih scenarija da smisliš na tu temu.
Druga varijanta je da mu ponudiš izbor npr želi li da pere plavom ili zelenom četkicom ili da li će prvo da obuče pidžamu ili da oriba zube.Verovatno ova druga taktika neće uroditi plodom odmah obzirom da mu se pre popuštalo.
Možeš smisliti neku zanimljivu priču kako su šamponi čarobne materije i predložiti mu da u prodavnici on sam izabere i kupi koji mu se dopada.
Ali pre kretanja u akciju najvažnije je da ti zauzmeš stav da ti je to jako važno u čemu želiš da istraješ,da dete ne vidi tvoje dvoumljenje.
pubertet nije problematican zato sto se dijete susrece sa kompleksnijim zadacima i situacijama, nego zato sto je to vrijeme osamostaljivanja i odvajanja od roditelja, kao i period od 2 godine uostalom (naziva se i mali pubertet). problem nastaje kada roditelji pretvrdo reagiraju na pokusaje djetetovog osamostaljivanja, s previse kontrole i tada dijete reagira buntom. slicno se dogada i kod male djece, a ako roditelji prekruto regiraju velika je mogucnost da ce dijete dozivotno ostati u toj NE fazi, i da ce u pubertetu to izbiti na vidjelo.
Učenje da toleriše frustraciju sam spomenula u kontekstu da nauči da radi stvari koje su neprijatne ali korisne.
Upravo će se u pubertetu to pokazati kao jedna od korisnijih stvari koje je dete usvojilo kada se nađe pred gomilom školskih zadataka koje prevazilaze nivo Inteligentanjeipazinačasu, kada se nađe u kompleksnim interakcijama sa profesorima - autoritetima,novim prijateljima,novim i većim problemima odrastanja...
U pubertetu najvećih problema imaju deca permisivno odgajana koja ne znaju šta žele,koja nemaju samodisciplinu da obavljaju školske obaveze i koja mogu doći u konflikte sa školskim drugarima i nastavnicima jer u spoljnom svetu ne vlada zaštićena kućna atmosfera.
Takođe,ko još loše prođe u pubertetu.Dete koga su previše kažnjavali tj zlostavljali a nisu mu postavljali zahteve,obaveze i nisu ga pohvaljivali i nagrađivali.
oprostite na ovoj digresiji, mozemo sad nastavit sa zgrazanjem ko koliko djetetu ne pere kosu
Imam utisak da se ovde izlažu i podrazumevaju samo suprotna mišljenja,ekstremi a ne neka srednja struja.
Jedno je kada neko ne poštuje i kritikuje detetovu ličnost,kada ga samo kažnjava,kada ga ne hvali,kada ga ne podučava,kada ga teroriše i ekstremno uslovljava detetovo pravo da živi i bude vredno.Tada se javlja bunt i agresivno ponašanje.
Drugo je kada roditelj sankcioniše neko neadekvatno ponašanje,kada kritikuje ponašanje a ne ličnost kada postavlja određene zahteve,ali usput i pusti dete da nauči iz iskustva.Kada stalno hvali i nagrađuje dete.Poenta je da dete nauči da ga roditelj voli i kada mu postavlja ograničenja i kada zahteva neke stvari.
meni je pranje kose u rangu s peglanjemmeni je higijena u rangu sa autosjedalicom
to je nešto što se MORA i gotovo, kraj priče (iznimka mi je jedino bolest)
ako ćeš plakati, plači, ali u autosjedalicu se mora i prati se mora
i da me moli vjerojatno mu ne bi prala puno cesce nego sada.
pranje genitalija, zuba, rukica...to vec moze biti u rangu s as.
svašta sam u svom životu pročitala ali da se kosa sama očisti :/ :shock:
pa pobogu kad vidiš da je prljava nakon 5-6 dana, operi je.
e stvarno svašta!
poanta nije u "dozvoljavanju" djecje kompetencije nego u uvazavanju onoga sto ti dijete govori.
sjecam se (anitinih) faza:
zelim se kupati vise puta dnevno
zelim se kupati ali ne zelim prati kosu
ne zelim se prati
zelim se tusirati
zelim prati kosu ali se ne zelim kupati
ne zelim se prati
bojim se vode
obozavam vodu
bojim se tusa
ne zelim se kupati
steriliziram se nekoliko puta dnevno
...
sreca pa je komunikativna na mater od malih nogu pa je uspjela verbalizirati zasto se ne zeli kupati. i razlozi su zbilja bili i vise nego dobri, npr. bojim se vode, bojim se tusa, bojim se da cu se ugusiti kad me polijes po glavi...
roditelji sebi uzimaju pravo da odreduju u najsitnije detalje kako ce se nesto, kupanje npr.odvijati. sto je u redu, jer moraju. s druge strane trebali bi uvaziti djetetove reakcije i zajednicki iznaci nacin kako ce se kupanje odvijati.
mislim da nema vise od par ljudi koji se kupaju na jednak nacin.
i opet cu - smijesno mi je sto sve ljudi toleriraju "odraslima". jer su odrasli.
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom