Ja sam komentirala da i ako nemaš postporođajnu depresiju oni ti je nabiju!
Stvar je u tome da se one jednostavno prema ženama ne ponašaju kao prema rodiljama čiji hormoni nisu u normalnom stanju, neke stvari koje me sada uopće ne bi pogodile tamo sam izrazito emocionalno doživjela.
Meni je najgore bilo kada je plakala po noći, grozno ti je što zbog onih u sobi, što zbog sestara, a jedva sam se mogla ustati, a kamoli ju nosati. Sestra je došla i rekla da ju obavezno moram dizati nakon jela da podrigne jer ima grčeve, a ja jedva stojim.
Nekako jedva sam ju nosala, ali beba naravno osjeti tvoju nervozu pa je još plakala na što se sestra zaletjela u sobu, izderala na mene kako to više tako ne može , i doslovno mi ju je otela iz ruku i iznijela van . Ma jedva sam čekala da idemo kući!


A braco je dobro prihvatio seku, iako, kada smo došli iz bolnice 2 dana je imao temperaturu, mi smo mislili da je bolestan ali na kraju je bila reakcija na situaciju. On joj je odmah donio igračke da se idu igrati, a kada je skužio da to nije seka kakvu si je on zamislio došlo je do problema
Sada je problem u tome što ju stalno hoće maziti (čitaj: gnjaviti).