Ja bi poludila da netko drugi lupi moju bebu...taj nebi dobro prošao,pa makar mi to bila mama (a za nju znam da nebi jer mi je idol po pitanju strpljivosti i tolerancije).
Znam sebe,znam da sam nagla i preosjetljiva,ali svim se snagama kontroliram (ne da dignem ruku) da ne povisim ton,a onda to zvuči kao da sam razočarana sa upotrebom izraza -a joooj...
Svoje frustracije liječim na svim ostalim punoljetnim osobama,tako da,ako oni naprave neku stvar koja mi se ne sviđa - preburno reagiram. nevjerojatno je da bebica kuži da kad povisim ton na nekoga ,da to nije njoj upućeno (nit ne podigne glavicu ako se nečim zabavlja ili samo sluša i gleda,kao da gleda tv)
Ovo s ispucavanjem frustracije na drugima dobro dođe u situacijama kad inače zbog dobrog odgoja nebi reagirala ,a kasnije požalila...