Pozdrav junakinje.
Znam, rekla sam vam da ću se prijaviti još neki dan, al nikako da se nađem s kompjuterom i vremenom. Dakle, ja sam sama s Dorom još od trudnoće. Nije nam štimalo još i tada (mislim na njenog oca). Nismo bili ni u braku niti u ikakvoj zajednici (ono - "cura i dečko"). Živim s roditeljima i tako, tako mi je. Ima dobrih i loših dana. On ju voli, no ona njegabaš i ne. Boji ga se kao i ja. Ne, nije me nikada tukao niti tako nešto, al mi je puno prijetio i svašta govorio tako da mi je utjerao srtah u kosti. Dora je prijavljena na moje prezime i to je sad najveća frka. On zahtjeva da bude njegovo prezime i zato mi stalno prijeti iako su na socijalnoj skrbi zaključili da nema potrebe da se prezime mijenja. I tako, dan za danom, ja ga se bojim. Al, valjda će mi vrijeme pomoći??? Ha???
Uglavnom, drago mi je što se konačno otvorio ovaj topic. Ustvari, bolje bi bilo da ne moramo biti tu, al što sad. Život ide dalje.
Trudim se biti dobra majka. Nekad se lomim od umora, a nekad mi baš curi

Pozdrav svima.