Sandraks, zbilja imam "reprezentativno" iskustvo s time (hvala Ina!).

Meni i mužu su rekli da smo sebični kad smo došli s molbom za posvojenje drugog djeteta. Rekla sam toj osobi da ljude koji žele postati roditelji, znači preuzeti punu i doživotnu odgovornost i brigu za jedno dijete na emotivnom, materijalnom i svakom drugom planu može nazvati različitim imenima, ali nikako ne sebičnjacima. Pozvala sam se na pravo koje nam tu daje zakon i na našu želju za djetetom koja nas ne čini sebičnima nego ravnopravnim konkurentima svim ostalim parovima koji to žele. Rekla sam da ne pristajem na takve kvalifikative samo zato što želim još jedno dijete i što koristim svoje zakonsko pravo na to. Molba znači otvaranje puta djeteta prema sebi, a o tome tko će dobiti dijete odlučit će nadležni. Obratila sam se i nadređenoj osobi i dobila sam ispriku.

Dobiti drugo dijete jest teže, ali je potpuno u redu da ga se dobije ukoliko se pri tome sve čini pošteno i po proceduri. I kod nazivanja su mi se događali takvi komentari. Pokušavala sam objasniti svoje gledište i svoju želju, a tamo gdje sam nailazila na tvrdi zid, više nisam nazivala. Bilo je i slučajeva da smo ušli u uži izbor i eliminirani zbog djeteta koje smo već imali. Ipak, kako kaže i Rebecca, neki su bili ljubazni i shvatili to što imamo već jedno dijete kao dobro iskustvo, i prednost u smislu da smo već provjereni roditelji i da tom drugom djetetu nudimo i brata. Tim putem smo i došli do B. Naša borba za nju trajala je tri i pol godine. Svašta se dogodilo u tom vremenu i bilo je stvarno jako teško. U jednom trenutku sam potpuno odustala, ali sam se nakon nekog vremena ipak vratila u borbu, zahvaljujući podršci dobrih ljudi. Glavno je da je B. sada tu, živa, zdrava i vesela, zajedno sa svojim bratom.