Stojim danas sama u hladnom sterilnom hodniku na odjelu ginekologije cekajuci glavnu sestru da se narucim za HSG...pored mene prolaze trudnice, novopecene mamice s malim bebicama, a ja gledam i samo mi glavom po tko za koji put prolazi `zasto?`...
I nije me strah fizicke boli, katetera u neprohodnim jajovodima, spremna sam na sve...samo da i ja jednom prosetam tim hodnikom s malim zamotuljkom i da ga idem pokazati nekome tko nas ceka iza glavnih vrata...i da ni jedna `ja` ne ceka na hodniku kao ja danas...