Joooj cure i mene neka deprica uhvatila, samo sam cekala kad ce stici, ne zelim se tako osjecati.. Ali mozak radi 100 na sat, oko mene svi trudni.. Kako je to tako lako nekima? Kako je to izdrzati trudnocu do kraja? Kako je to imati dijete? Da li cu ja ti uspijeti? Uh uh... Nekako imam filing da se nisam dovoljno rasplakala... U veljaci nove konzultacije, sta ce mi dr reci, pa kad ce postupak, pa sta ako uspije, ttudnoca puna straha.. Jaooo sta radi ta psiha.. Moram se izvuci iz tih misli, moram! Sva sam neka izgubljena, nekoncentriran... To nisam ja! Ja sam borac, pozitivac, optimista, moram se vratiti iz dana na ono sta ja jesam... A kad vidim da je drugima jos teze, i to me rastuzi, sva sam neka emotivna prema svemu... A valjda ce okrenuti na buru i zasjeti sunce... Grlim vas sve!