Mi smo hteli da idemo uporedo ali kad smo otisli u czsr psiholog nas je savetovao da to ne cinimo. Smatrao je da je to pretesko, da je stres i jedno i drugo svaki na svoj nacin. Da sam bila mladja pa mi je ostalo jos desetak godina u kojima mogu i na vto mozda ga ne bismo poslusali. Medjutim posto smo planirali samo jos jednu vto (kasnije se ispostavilo ipak dve), to nije bilo veliko vremensko odlaganje, pa smo odustali. Sada smo zavrsili sa vto postupcima i samo smo u postupku usvajanja. Cini mi se da je za nas ova odluka ipak bila bolja. To mislim zbog supruga. Meni je usvojeno dete bilo zelja kao i biolosko i tu mi se nista nije promenilo. Mastala sam i o jednoj i drugoj situaciji i kad nisam uopste znala da ce biti nekih problema oko bioloskog roditeljstva.Ali kod njega nije bila ta situacija. Nije imao takva mastanja i dok je bilo neke sanse za nase biolosko dete prilicno se kolebao, cas je bio sasvim siguran u svoju zelju da usvojimo dete, cas ne tako bas siguran... Bilo bi vrlo lose da smo usli u postupak usvajanja a on poceo tako da se koleba. Medjutim vec kod poslednje vto koju sam ja jako tesko podnosila on je prelomio. Tako da je sad potpuno sa mnom u ovoj prici, ne menja odluke, cak je on taj koji predlaze da usvojimo i starije dete i tome slicno