Bed je što se penjanje na drvo uspoređuje s pravljenjem bombe. Koji će mu klinac bomba... To mi je totalno idiotski i... ma, bez komentara.

Baterije smo lizali u školi, mislim kada se učilo nešto o provođenju struje, mislim da su slane, kisele, što li...

Kuhanje u papirnatoj čaši je isto neka fizikalna fora, znam da MM kaže kako to mora probait kod kuće da bi pokazao klincima u školi...

Ugl., nadam se da neću biti mama koja će djetetu biti stalno za vratom. Ja sam se i penjala na drveće i skakala u podrume nedovršenih kuća, vozila bicikl na jednom točku... i mislim da sam puno samostalnija od onih kojima roditleji to nisu dali.

Evo, MM se boji žaba, puževa, guštera i hrpe drugih stvari jer ga je sveki tako odgojila. Primjerice, kažem ja njoj jučer kako bi trebali napraviti ljulju na balkonu za M., a ona meni: neka bude što manje na blakonu, kao da ću je samu pustiti da skače s ljulje direkt s 3. kata. E onda sam joj rekla kako mislim da pretjeruje, da je MM-a time što ga je sa svim i svačim plašila odgojila u pesimističnu osobu koja se boji života. Složila se sa mnom i rekla mi da ju ubuduće upozroim.