ma kužim ja to sve, imala sam već jednog sisavca i nemam ja ništa protiv buđenja ali naš scenarij je sljedeći - po danu spava, a po noći je budan, alli baš budan - otvorenih očiju i ne plače on ništa, samo mu je valjda dosadno pa gunđa po danu spava po tri sata u komadu, probudi se, tj. više se počne meškoljiti jer se baš nekako teško budi pa popapa ciku i to dobrano i nastavi spavati - ma idila, i tako spava cijeli dan (po više od 10h) ali onda dođe večer, oko 21, 22h i tad počinje nacicavanje, pa meškoljenje pa opet cickanje ali i to cickanje je nekako nervozno, laje na ciku, ljuti se na nju, pa siše pa ju pusti, pa se naguta zraka pa se podrigne pa opet ispočetka i ugl ja i mm po noći uhvatimo eventualno 2 ili 3h spavanja a po danu niš jer imamo starijeg. za sve igre nadmudrivanja (hahahah) je turbo premali. čak smo jučer probali držati ga budnim i nije se bunio ali svoj noćni režim nije promijenio. to mi i je najsmješnije - on uopće ne plače pa da bi pomislila da ga nešto noću muči, on je jednostavno zamijenio noć za dan. sa starijim nije bilo takvih problema. on je noću spavao naravno s buđenjima za papanje, a po danu imao momente budnosti od po par sati u komadu - a ovaj - kontra. e sad, ima li rješenja ili bar neki vremenski rok kad bi se mogli nadati da će skužiti noć...? uf, zaokrenula ja temu skroz...