Jedna od najvećih trauma, od njih bezbroj, s prvog poroda u Vinogradskoj mi je bila upravo braunila. Kad su me prali neopisivo bolni nadripani trudovi, braunila me boljela i smetala užasno, čak sam je u pomračenju svijesti dva puta iščupala, krvo je bilo na sve strane, ma užas jedan.

Zato sam drugi put na Sv. Duhu (krajem 2008.) nakon: dobra večer, ja bi malo rodila priložila popis stvari koje ne želim ni u kom slučaju i mislim da se baš NE braunili kočilo na prvom mjestu. Pošto sam bila otvorena 9 i pol centimetara, oni su bili u položaju ucijenjenih jer nije bilo vremena da me otprave u drugo rodilište i da su htjeli

Ali, zaista sam tužna što su i dalje odnosi u rađaoni svedeni na borbu moći i što čujem da se žene ovako straši. Zato potpisujem Indi u ovome:

"Meni je ovo isto strašno jer se polazi od činjenice da je veća šansa da se nešto zakomplicira nego da se ne zakomplicira čime se automatski prejudicira medikalizirani porod"