kako da 3godisnjak ne bude ljubomoran kad dode prinova?

[Vishnja]

Sećam se momenta kada je babica umotala Nađu i predala je u ruke mm-u u porodilištu, pogledala tada troipogodišnju Ivanu i rekla mi: "Mama, a sad sva pažnja njoj!". I tako je i bilo. Sestra joj je "donela" dugo željeni poklon kada je stigla kući, a mi smo joj se i dalje posvećivali u istoj meri kao i pre. Srećom pa je malecka bila baš dobra bebica, pa je za to bilo prostora. Učestvovala je u svemu, bila sva važna što joj se poverava da opere sestri nožice ili joj natakne kapu na glavu...jedini pokazatelj da ipak nije sve kao pre bila je njena želja da ne ide u vrtić neko vreme...i to smo joj, naravno, dozvolili. Šest meseci je i ona glumila mamu svojoj plastičnoj bebi, šetale smo, puno pričale i igrale se. A onda joj je dosadilo i ponovo je poželela svoje drušvo iz vrtića, pa je krenula.
Ono što joj je od početka (a i sad) bilo bitno, to je ta pažnja 1 na 1 - npr. malu ostavimo tati na dva-tri sata, a samo nas dve odemo u grad u provod, kupovinu, na sladoled...
Ljubomore ima sada, kada se sasvim svesno meri koju sam duže češkala ili joj masirala stopala, koja je više puta uspela da se prošvercuje u naš krevet i sl., ali to računam u normalne sestrinske odnose.
Sad, kad dođe i maleni, pribojavam se samo tog manjka vremena da se svakom posvetim na kvalitetan način. Zato sam ponovo uzela ženu za spremanje, pa nek ona pegla, drlja podove i riba, a ja da imam što više vremena za troje sa potpuno različitim interesovanjima i potrebama...