prilagodna na jaslice

[Nivi]

zanima me da li tko ima slicna iskustva....
moj mali je napunio prije mjesec i pol dana 1. god. i eto morala poceti raditi... uzela sam jos godisnji da prilagodbu odradimo kako treba, pomalo... 1.tjedan sam bila s njim po cca 1,5h, onda je ostajao sam sve duze i duze, pocevsi od pola sata do (trenutno) šest sati. I sad nakon cetiri tjedna on jednako place kad odlazim (to je razumijem i znam da je cesto) ali cesto ga nalazim uplakanog, teta kaze da ok pojede ali bas ne spava pa pretpostavljam da kad dodjem po njega najcesce place jer je umoran i spava mu se. no to i nekako prihvacam jer kad dodjemo doma dobit ce i jesti i spavat ce ali problem je sto se on prilicno promijenio... razumijem da je vezan za mene jer je bio samo sa mnom ovih godinu dana ali sam mogla otici bar na wc u miru a sad kad dodjemo doma iz jaslica onda bi staaalno bio na sisi (prvu turu odradio jos u jaslicama), ja ne mogu ni ustati od njega a da on ne pocne plakati i onda uplakan hoda zamnom, tako ga non-stop moram nosati (razmisljala sam da vratim maramu ponovo u uporabu), a nije bio takav, pa to pripisujem jaslicama....
ali sad sam vec pomalo umorna od silnog nasisavanja (dnevnog i nocnog), nosanja dok radim bas bilo sta, kenkanja... mislim zna se on i zaigrati ali to je kratkog daha... muz mi ne moze pomoci jer u takvim situacijama nece ni njemu.
zanima me hoce li sto promijeniti s vremenom? nekako kontam da smo dosli do kulminacije u prigodbi i da bi sad trebalo krenuti na bolje...
teta u jaslicama je rekla da se on lijepo prilagodio, da se on malo igra pa kad se sjeti malo place ali da je to normalno...a ono sto uistinu me zacudilo je da su mi rekle da je zicao i sisu od njih?!?! mora da je bio uistinu ocajan jer u svim tekstovima vezanih za dojenje i jaslice pise da to nije problem i da dijete zna?!?! sad vise nisma sigurna jer jadnicak stvarno pati

[Peterlin]

Draga, malo je mjesec i pol.... Moj stariji je trebao dosta dulje.... najmanje tri mjeseca, ako ne i pol godine. Ne prodje to odjednom, nego ide postupno, pa onda nakon dugo duuuugo vremena samo odjednom otkrijes da je bolje.

Kod nas je "palila" tjesilica - nosili su moji decki svoje plisane igracke za spavanje u jaslice/vrtic. Druga djeca su imala dude, bocice, dekice, jastucice i druga pomagala koja predstavljaju "komadic doma". Doduse, oni su meni s tim igrackama spavali i doma, pa sam samo tu naviku preselila na jaslice. Ako dijete ima doma neki ritual ili neki predmet koji je samo njegov - nek si to nosi sa sobom! Nije puno, ali ima dosta djece kojima to pomogne. Ako nema nekog omiljenog, ponudi mu da si IZABERE koga ce danas nositi u jaslice da mu pravi drustvo. Ne moze mu sisa praviti drustvo, ali plisani medo (ili bilo sto drugo) moze. Ne kazem da ce upaliti, ali mozda se iznenadis.... Sretno!

[Nia_Zg]

Nivi, baš sam se pitala zadnjih tjedana da li ste dobili jaslice, drago mi je da ste uspjeli, jedino mi je žao što vam prilagodba nije lakša ; izgleda da to ovisi od djeteta do djeteta, nekima treba duži period, nekima kraći.
Dobro kaže Peterlin, možda da nabavite nekog plišanca kojeg će si sam odabrati (ako ga već nemate), vjerujem da je bitno da se na njemu osjeća miris po tebi, pa će maleckom prilagodba i spavanje u jaslicama vjerojatno biti znatno lakše.
I da, sve frendice mi govore da se pripremim na to da se klinci ne odvajaju od mame u prvo vrijeme kad krenu u jaslice, valjda žele nadoknaditi sve ono vrijeme koje su bez nje u jaslicama. Držim palčeve da uskoro bude puno bolje i lakše i tebi i maleckom
Nama je ostalo još mjesec i pol do baka/deda servisa, ali već se psihički pripremam da će biti dosta slična situacija kao i kod tebe...

[Nivi]

Bok Nia_Zg, idemo u privatne jaslice... nije bilo drugog izbora (
Ma probala sam s jednim medom kojeg voli ali kad je skuzio da odlazim iz protesta ga je bacio na pod i nije htio vise uzeti.
Probat cemo opet s necim drugim. Znam da vrijedi strpljen spasen, samo mi ga je vec milo i gledati i slusati! A najgore je to sto to uopce nisamo cekivala jer je strasno drustven i voli djecu, tako da sam ostala zatecena takvim ponasanjem, a tek ovo kod kuce necu ni komentirati....
Hvala objema na savjetima i podrsci!!!

[KayaR]

Potpuno razumem malenoga,iako nemam licnog iskustva s jaslicama.
Moj stariji je krenuo u vrtic tek sa 4.5 godine i trebalo mu je 2 godine da se navikne...sta bi tek bilo da je krenuo tako malen,ne smem ni da mislim...Dok je mladji odlicno prihvatio od prvog dana sve,tako da je odmah ostajao po celi dan.
No,to nas tek ceka.Malena ima 14 meseci,a krenuce s 21 u jaslice.Nadam se da ce prihvatiti dok napuni 2 godine i ja budem morala nazad na posao.
Sve zavisi od deteta.Nadam se da ce vama uskoro krenuti na bolje!

[Nia_Zg]

Ah, ipak znači privatne jaslice
Nivi, a kakav imaš dojam da su tete? Mislim, da li ga odmah prihvate, pomaze, uvedu u igru čim ga dovedeš u vrtić kako bi lakše zaboravio da ti odlaziš ili nemaš takav dojam? Mislim da prilagodba na jaslice jako puno ovisi i o tetama, da li se dijete može vezati uz neku tetu, to jako olakša cijelu situaciju.
Sjećam se da mi je pričala frendica kad je njena curica kretala u jaslice, kako ima jedna teta u njenoj grupi koja nema baš puno volje za posao koji radi, kao da ga radi preko volje; kad malci dođu, ne trudi se baš da ih umiri, pomazi ili zainteresira za igru. A opet druga teta je s tim malcima bila nježna kao da su njena vlastita djeca i klinci su ju naprosto obožavali...
Nadam se da će iskusnije mame imati neke tips&tricks koji bi vam pomogli u prilagodbi...

[Nivi]

sad sam skuzila da sam napisla prilagodna umjesto prilagodba... eto, ne znam vise ni sta pisem .. sorry, ali vidim da se zna sta sam mislila...

sto se tice teta u vrticu ne znam sto bih rekla, cine mi se ok, pokusavaju one se posvetiti koliko mogu toj djecici ali kad ih troje ili vise placu u isti glas ne mogu ih istovremeno tjesiti,
iako mislim da bi ih mogli maaalo vise animirati. neka se znaju malo zaigrati ali neki lutaju besciljno okolo ili jos gore sjede i place .
ono sto se meni cini da nije ok a mislim da je i drugdje tako je to da se tete izmjenjuju u tim nekim njihovim smjenama tako da svaki tjedan je drugi par teta u jutro, ili jos gore samo jedna teta ako je neka od njih na bolovonju (sto je trenutno slucaj) tako da je djeci (bar onoj koja se jos prijagodjavaju) tesko se prigoditi i na te jos promjene.
ono sto ja pokusavam je da prije nego odem ga dam nekoj teti u ruke ili trazim da bude uz njega i da ga zabavi dok ja odlazim tako da zna da bas nije ostavljen i da je netko uz njega.
on naravno kad vidi da ja idem place, a ja onda cekam u hodniku dok ne cujem da je prestao plakati, sto obicno stvarno ne traje dulje od pol minute tako da bar na miru mogu otici iz jaslica, ali sto je kasnije to ne znam, navodno se on i zigra ali .... kako bilo sve me to doceka na naplatu kad dodjemo kuci....

[Cocolina]

Nivi,
naravno da će se promijeniti, i to nabolje.Samo mu daj vremena.
Nekome treba duže a nekome kraće.
Mi kada smo bili na razgovoru za vrtić i kada smo rekli da cickamo, naravno da su nam rekli da će dijete se duže prilagođavati i još hrpetinu stvari.
Ali nije bilo tako, naravno da nam je trebalo više od mjesec dana da prestane plakati kada ga dovodimo u vrtić ( krenuli smo u jaslice 14.09. kada je imao 1.g. i 3 mj.) a danas kao 20. mjesečno dijete ide vesel kao ptičica.
U vrtiću najnormalnije zaspi bez svoje cicke ( doma nema ŠANSE da zaspi bez nje).
Eto kako je svako dijete individualno.
I da Marko i dan danas zna zaplakati ako kojim slučajem nečiji tata dođe prije njegovog tate .Ne plače svaki put ali zna se desiti da ga muž nađe u suzama.Super je to što MM radi do 15 pa ga on ranije pokupi.
Sve će biti OK.

[Nivi]

Joooj Cocolina hvala, i ja se nadam.
Evo jucer prema navodima tete nesto je duze spavao i nije uopce plakao (osim kad sam ga ostavila), nema mi druge nego vjerovati da je tako...
Cak je i kuci bio mrrrvicu bolji nego prethodnih dana pa se stvarno nadam da ce vrijeme uciniti svoje i da ce i on uskoro ici " vesel kao ptičica" u vrtic

[Cocolina]

Nivi, ma sve će biti OK.Samo mu daj vremena.Marko recimo uopće nije imao one simptome kad dijete krene u vrtić pa ne pušta mamu niti minutu samu, pa ono ljut je, pa se vrati u fazu iza, tipa neće hodati nego puže i takve stvari.Mislim nama su to sve rekli kao dešavat će se jer kao u tim fazama su bili sigurni pa im je to sve novo pa opet hoće tu sigurnost.
Vidjet ćeš, uskoro će kao Štrumfetica ići u jaslice

[Cocolina]

Joj ovaj novi forum me malo muči, nikako da ga skužim.
Uglavnom da završim.

Eto samo čekam uskoro da javiš da se lijepo adaptirao i da više ne plače.

[ljerka]

Naravno da mora proći malo vremena da se prilagodi. Možda bi bilo dobro da ga muž vodi ako tako možete, to ponekad pali. Isto tako, meni su rekli da im dam da ponesu od kuće što god žele pa makar to bilo i nešto poput moje potkošulje! I ništa ne brini, on dosita prestane plakati nakon što ti odeš. I sama sam znala stajati u hodniku i čekati da prestane plakati, a prestao bi odmah i ostatak dana bi bio super.

[Janko07]

Nivi, moram te utješiti. Moj je maleni ostajao doma sa tetom, kao u svojem okružju, poznatom, njegove igračke, krevetić, sve. Teta je bila ok, posvećivala mu se, igrala se, šetala po cijele dane s njim, ali je svejedno svako jutro plakao, i čim bi došla doma objesio se na mene i ne puštao... A sad curka od 16 mjeseci krenula u jaslice, prvi tjedan katastrofa od plača, nakon 1 mjesec bolovanja odmah u petak prvog tjedna prestala plakati, i od početka trećeg tjedna spava ko beba, bez ikakvih problema, jede, igra se, sve... Tako da bi vjerovatno plakao i tako se ponašao bez obzira na to gdje god bio, on je mamin sin i gotovo
I strpljenja, znam da je grozno iscrpljujuće, ali proći će to brzo...
I duda pali, moja je nije htjela ni vidjeti prije, sad je bez dude ne moram ni nosit u vrtić
Držim fige da sve brzo prođe

[Nivi]

Evo da javim kako napreduje nasa prilagodba....Jos uvijem place ujutro kad ga ostavljam u vrticu, ali to srecom traje kratko. Tete kazu da je dobar, da se igra, jede, relativno ok spava. Kad dodjem po njega moram ostati jos barem pol sata u garderobi jer ne mozemo krenuti dok on ne pocicka svoje. Kad dodjemo doma jos uvijek sam ja u fokusu (citaj: cica je zakon , tako da me sve pocelo boliti kao da sam tek pocela dojiti), ali sad se ipak vise igra i slicno, tj. onako je bilo prije nego je krenuo u jaslice. Dakle vrijeme ipak cini svoje, pomaci su vidljivi tako da me to tjesi.Htjela sam reci da kod nas tjesilice nisu pomagale, ali ovaj tjedan sam mu pocela nuditi neku igacku za ponijeti sto bi on prihvatio... vjerujem da je ista zavrsila na podu iz protesta kad bi vidio da odlazim ali barem nije plakao kad bi krenuli od kuce ili u autu. Takodjer nije bilo regresije u ponasanju osim klasicnog 'hobotnica zahvata'. Nekako je lakse kad cujem da su i druge mame iskusile slicno, i da to s vremenom prodje, a svaki savjet je vise nego dobrodosao. Hvala jos jednom svima na podrsci i rijecima utjehe! Nadam se da ce dan bez plakanja (barem onog zbog odlaska u vrtic) doci brzo. Javim....

[Cocolina]

Nivi jel vidiš!
Eto sve će biti bolje i bolje
Baš mi je drago da ide na bolje.

Sjećam se jednog puta, odvela sam Marka u vrtić, naravno plakao je kad sam odlazila, malo sam čekala , skrivena u hodniku da vidim kad će se smiriti.Prestao je plakati vrlo brzo ali sam zatoja plakala do stanice i ponavljala si BIT ĆE DOBRO,BIT ĆE DOBRO.
Eto prilagodili smo se i on i ja.

Držim fige da brzo dođe dan bez plača kad odlazi u vrtić.

[Nivi]

Upravo sam naisla na jedan clanak na rodinoj stranici u svezi razvoja djecije privrzenosti,
a ono sto je super je da je ovo ponasanje koje ste i vi potvrdile kod svoje djece opisuje 'zdravu (sigurnu) privrzenost':
http://www.roda.hr/tekstovi.php?Teks...=156&Show=1690

Evo sad osim prakse imamo i svojevrsnu znanstvenu potvrdu da je ovo ponasanje u stvari dio normalnog i zdravog razvoja
Iako jos ne znam u koju kategoriju pripadamo mi mame kojima isto treba vremena za prilagodbu
Veliko hvala svima

[pčelicaMaja]

Upravo sam htjela reći tj. napisati da je to ponašanje normalno i zdravo. Moja mala sad ima 20 mjeseci, s 14 i pol je krenula u jaslice i prilagodba je zapravo prošla skroz u redu. Stalno sam ispitivala tetu jel plače i slično, a onda mi je teta jednom rekla: "Mama, mi bismo se zabrinuli da ne plače jer dijete mora plakati kada se odvaja od roditelja i oni mu moraju faliti. " I to je istina. Mislim da na nas često utječe okolina komentarima zašto plače, jako je vezan /vezana za tebe, ne odvaja se od tebe i slično. A za koga bi trebao/trebala biti vezana nego za mamu i tatu, naravno.
Ja sam ju do sada vodila doma na spavanje, uz cicu, ali sad sam odlučila ostaviti je u vrtiću tako da eto opet prilagodba.
Nivi, ne brini, on u vrtiću uživa, igra se s vršnjacima, smije, farba, boja, proljeva vodu,pjeva, pleše, ma njima je tamo zakon. Normalno da je njima najljepše s mamom, ali ni mama ne može toliko sadržaja naći koji bi njih zadovoljili.

[ajojoj]

Evo i sama se želim malo pojadati u vezi jaslica... Mi smo počeli sa jaslicama u veljači, mali je napunio 19 mjeseci... I naravno poslije dva tjedna več bolesti- sa suprogom smo to i očekivali... Ali nisu problem te bolesti, več mali plače nooooon stop... Kad idemo od kuče, on počinje več sa plakanjem... Tete u vrtiču kažu da on jednostavno traži osobu samo za sebe, znaći 1:1... )) Što se hrane tiče, ne odbija je, i spava negdje sat vremena, al drugo vrijeme provede plačuči... E sads, situacija je doma uf... Samo "mama, mama, mama..." Uvečer moramo i suprug i ja sa njim u krevet, tek tada smireno zaspe... Ja sada zbilja razmišljam da ga uzmemo van i pronađem neku tetu za čuvanje... Dajte mi molim vas savjet kako dalje?

[Peterlin]

Evo i sama se želim malo pojadati u vezi jaslica... Mi smo počeli sa jaslicama u veljači, mali je napunio 19 mjeseci... I naravno poslije dva tjedna več bolesti- sa suprogom smo to i očekivali... Ali nisu problem te bolesti, več mali plače nooooon stop... Kad idemo od kuče, on počinje več sa plakanjem... Tete u vrtiču kažu da on jednostavno traži osobu samo za sebe, znaći 1:1... )) Što se hrane tiče, ne odbija je, i spava negdje sat vremena, al drugo vrijeme provede plačuči... E sads, situacija je doma uf... Samo "mama, mama, mama..." Uvečer moramo i suprug i ja sa njim u krevet, tek tada smireno zaspe... Ja sada zbilja razmišljam da ga uzmemo van i pronađem neku tetu za čuvanje... Dajte mi molim vas savjet kako dalje?

Čuj, imam zakašnjelo pitanje.... Da li je polazak u jaslice bilo PRVO ozbljnije odvajanje od roditelja? Ako je - sve mi je jasno.... tako to obično bude. DIjete poveže jaslice s odvajanjem i lijepi se kao čičak. Ali mnoga djeca "dorastu" do jaslica ili vrtića tek s 2 ili 3 godine. To je individualno, ali brojna djeca se lakše prilagode na vrtić (kad se već mogu igrati i družiti s drugom djecom) nego na jaslice kad traže jednu osobu da brine o njima.

Eh,sad... kako dalje? Baš ovako kako si i namjeravala - uz tetu čuvalicu. Možeš ponovno pokušati iduće pedagoške godine, ali prije toga dijete mora uz tetu čuvalicu ili baku ili susjede ili već nekoga naučiti da je odvajanje normalan dio odrastanja i prihvatiti to kao neminovno.

[ajojoj]

Pa sad, on može biti odvojen od nas samo kada je sa mojom mamom ili sestrom (ali one na žalost žive u inozemstvu)... Sa mojom majkom može biti i dva dana, sa sestrom ga ostvim cijeli dan... Tako da ja mislim da jednostavno još nije zreo za te jaslice...

[Nivi]

Evo da se ja javim s dobrim vijestima, D. vise ne place kad ostaje u jaslicama . Napokon sam i to docekala
Ocito mu je trebalo nesto vise da se privikne na sam rastanak (iznenadilo me je da je samo 10 dana prije bio 2 tjedna doma jer je zaradio bronhitis, ali eto ocigledno je jednostavno sazrio za to).
Ovo je samo potvrda da moramo biti strpljivi jer svi klinci su razliciti.

@ajojoj, moram priznati da svi klinci koji su dosli kad i D. a i oni kasnije, ponasaju se vise-manje slicno, dakle puno plakanja na pocetku, poslije sve manje i manje dok jednostavno se ne prilagode, a svima je u biti problem kako odvajanje od mame tako, po meni, je jos veci problem prilogodba na nedostatak konstatnog 1:1 odnosa . Tu naravno veliku ulogu imaju i same tete (znam jednu mamu kojoj se mali priviknuo tek kad su promijenili vrtic).
Mislim da definitivno ne treba odmah odustati (iz vlastitog iskustva), ali ako zbilja se plakanje ne smanjuje mozda bi tek onda trebala razmotriti i druge opcije, tipa drugi vrtic ili teta cuvalica. Sretno!

Hvala jos jednom svima koji su mi bili podrska kad mi je bilo tesko i hrabrili da ce sve biti bolje s vremenom, jer je i bilo tako

[Cocolina]

Nivi čestitam od .

Eto dočekala si i taj dan.Odlično!

[jkitanov]

Moje jakooo povezano dj je prvi dan bez frke ostao u jaslicama, a ja tužna, pretužna...
Nikad ga nije nitko čuvao osim mm.
Onda se razbolio odmah naravno i bio doma 10 dana.
Jučer drugi dan- bio sat vremena, otpuzao od mene za lopticama sav sretan,
ali kad sam stigla po njega bio je sav u suzama jer mu je teta prala ruke.
Danas je treči dan- dva sata i kaže teta da je bio super i da obožava djecu.
Bio je malo tužan na rastanku, ali nije plakao.
Ja sam druga priča prilagodbe, zvala sam tel da provjerim jel ok za 15min.
Mislim da mi teta da svoj br mob da bi ju zvala svakih 15min.

E, da i divim se tetama što trpe toliku buku na poslu

[call me mommy]

evo i nase,

1dan ostali smo zajedno 1 h
2dan je on ostao sam 1 h
3dan je ostao sam do 11
4 dan je ostao do 14,na spavanju
tako i 5 dan

dolazili smo poslje dorucka oko 9 ujutro,iduci tj,nazalost, odlazi za pravo,punu smjenu. on je to prihvatio bolje neg ja,iako sam bila uvjerena da ce mi to biti ok.stalno sam ga cula u stanu i bilo mi je bas dosadno.jedini u grupi ne hoda,pa ga to malo smeta.djeca su ga prihvatila super,on je "beba bruno" i paze na njega.danas je cak pruzao ruke prema njima i htio se ici igrati.jednio je nervoza pred spavanje i onda place,ali to dok ne uhvati njihov ritam,doma je isao spavati oko 10,pol 11, a oni idu u pol 12. ponosna sam na njega,iako sam svjesna da ce biti kriza,mozda cak vec u pon,nakon vikenda provedenog doma,ali....nazalost nema izbora.

P.S. tete,uh,trebale bi imati bebeficirani radni staz.prvi dan kad smo dosli bilo ih je 20 u rasponu od 12 mj do 3 god,pa sam uzivala u miru kad smo zavrsili

[jkitanov]

Ja sam drugi dan čuvala drugih dvoje nehodača, dok je moj bezbrižno puzao.
Tad je teta namignila meni neka slobodno odem.
Prvi tj je prošao, plače malo kad ga ostavim, onda se zaigra.
Kad dođem po njega bude mi uplakan.Ostajao je do 11.
Idući tj, ako bude zdrav ide do spavanja.
Vodi ga mm jer je meni preteško se rastajati s njim.

[sillyme]

Evo i nas tu... Dakle evo kako je islo za sad

prvi tjedan
pon, uto - 2h zajedno s njom - ona place kad idemo jer se lijepo igrala
sri-pet - iskradam se (po preporukama teta) kad se zaigra i ostavljam je progresivno sve dulje, 45min, 1h, 1.5h na uzini- malo place kad skuzi da me nema i ev. kasnije jos 5 min, ali tete kazu da je inace ok

drugi tjedan
"nestajanje" vise ne pali, drzi me na oku, pa vidi kad odlazim
pon - opet samo 2h ostavljena, tete kazu da je ok, samo place kad odlazim
uto-cet - ostaje i na rucku, place malo kad odlazim (1-2min) kasnije ok, papa i uzinu i rucak
pet - prvi puta spavanje - zaspala bez problema, dolazim po nju cim se probudila, nasla sam je kako mirno papa za stolom

treci tjedan
pocinjem je "predavati" tetama odmah nakon presvlacenja bez da ulazim, dan-dva je plakala kad smo dolazili u vrtic i u garderobi, nakon toga samo kad vidi da odlazim, ali cim se zatvore vrata cujem da prestaje plakati
pon-uto - dolazim po nju nakon spavanja, teta kaze da se igrala cijelo vrijeme i bila vesela, da dobro spava
sri - prvi puta ostaje kako ce i inace (8:30-17), docekala me prilicno vec zalosna ali teta kaze da je bila ok, samo pred kraj kako su svi odlazili da je bila vec tuzna sto mene nema

Uglavnom, tete kazu da je adaptacija prosla jako dobro, da ne place, da dobro jede, spava, smije se i igra. Meni je najbitnije da sam onih prvih dana vidjela kako tete rade s djecom, i da stvarno se vecinu vremena igraju i nisu tuzni, a tete su dobre, nose ih ako placu, maze, itd... Nadam se da ce s vremenom prestati plakati kad je ostavljam... no iskreno, ona ovih dana place maltene kad bilo sto nije po njenom tako da se trudim ne uzimati previse to srcu... Ima 14 mjeseci. Jedino me muci sto je tuzna kad svi vec odlaze (toliko mama i tata dodju) a ona je jos uvijek tamo... a kad radim do 17, probat cu nekako skemijat da je kupim do pola 5 ako ikako mogu...

[jkitanov]

Plače mi se i dok čitam. Moj ne kmecka dok ga oblačiim i predajem, no kad zatvorim vrata, čujem ga da počinje plakati.
Pali mi to što ga prošetam kroz srednju skupinu koja pleše i pjeva prije nego ga predam. Obožava njih.
Žao mi je i drugih bebača kad ih vidim da plaču. Kako sam ranije dolazila po miša, tete me nekad uvedu
unutra da vidim da je dobro i da se igra s djecom. Drugi naravno budu tužni kad me vide jer čekaju svoje mame.
Ni njih nisam mogla gledati, pa pokucam teti da mi iznese miška na hodnik.

[sillyme]

Ah, ponedjeljak, dan nakon vikenda. Danas je malo vise protestirala kad sam je ostavljala nego u petak, ali svejedno je prestala plakati (u stvari protestirati) cim je teta zatvorila vrata. Druga teta mi je rekla da se dobro prilagodila, da je dobra, vesela, igra se, papa, itd. i da ne moram brinuti, a vidim da se njih dvije dobro slazu pa mi je lakse svaki dan kad je ostavljam.

Nju su vec prije cuvale bake po par sati, tako da je naviknuta da bude bez mene i nije joj to smak svijeta, samo je trebalo vremena da se navikne da je ostavljam u vrticu a ne doma ili kod bake. Danas je cak nakon vrtica htjela otici igrati se u parkic s bakom dok sam ja brzinski usisavala stan, nije kao inace se drzala mene ko priljepak

jkitanov - Probaj nekako se koncentrirati na pozitivno, ja mojoj svaki dan veselo govorim kako idemo u vrtic gdje ce se lijepo igrati, nabrajam tko je sve tamo i obecam da cu doci nakon sto spava .A i ja se trudim misliti pozitivno, npr. da je tetama draga, pa da njoj bude sigurno ponekad zabavnije nego da smo doma same, i sl. Kazes i sama da se tvoj zaigra, sad ionako odrastaju i sve vise se igraju, pa im je i vrtic sve zabavniji. Tesko je kad mu je prvi put da nije s tobom ili tm, ali eto, svi to moraju prije ili kasnije proci, treba se oboruzati vjerom da ce sve biti dobro - ja sam se raspitivala i skoro sve moje kolegice su dale djecu s godinu dana u jaslice i nisu pozalile. Drzi se

[jkitanov]

Pon- vodio mm, sve super, ali miš štrajka glađu.
Ja sam u 4ujutro otišla poslom na put pa mu je mm dao doručak prije jaslica.
Putem mu uvijek govorimo da se idemo igrati s bebama...
Misli da je njemu lakše nego meni, tete kažu da se lijepo zaigra.
Kad radim i nisam kod kuće super mi je, vrijeme proleti.
No kad sam sama doma, užas, jako mi nedostaje.
Jedan dan sam otišla kod frendice šetati s njenom curicom(10mj)
Radim 2 dana tj. Počinjem zapravo raditi 3.5, pa će valjda dotlada biti lakše i njemu i meni.

Siliyme hvala

[ljubičica]

Podižem ovu temu! Sve nas to ubrzo čeka! A ja plačem i plačem samo dok ovo čitam... Upomoć...

[Shiny]

Ako će vam biti išta lakše... moj i dan danas plače sa svoje 4 god i 8 mj a od svoje prve je u jaslicama/vrtiću...
Kada ga pitam pa zašto tako plače a poslije mi kaže da mu je bilo super, kaže "plačem zbog tebe, bio bi duže s tobom ali ide mi se i u vrtić".
Mi smo imali teeešku adaptaciju i prošli smo stvarno sve što se u vrtićkom stažu može (nadam se), tako da svima vama držim fige i budite sretne ako dijete plače "samo" nekoliko mjeseci!

[Nia_Zg]

"plačem zbog tebe, bio bi duže s tobom ali ide mi se i u vrtić"

Mišić mali kako slatko je to rekao

[IvanaR]

Joj, evo došao je i taj famozni 1.9. U našim jaslicama ne dozvoljavaju ulazak roditeljima u sobe , pa je mačka danas provela prvih sat vremena u jaslicama sama! Samo smo se na kratko pozdravili i teta ju je unela u sobu. Kada smo kasnije došli po nju rasplakala s čim nas je videla . Teta kaže da je tokom tih sat vremena nekoliko puta zaplakala, pa se smiri, pa opet zaplače i tako u krug. Da li su to i vaša deca radila? U njenoj grupi svi su novi, njih 14, mada mi se čini da nisu svi danas došli. Sve vreme se čuje dečji plač. Baš grozno! Tako su mi digli pritisak sa tim ne dozvoljavanjem da roditelj uvede dete u sobu, da vam ne mogu opisati! Do ludila me dovodi taj inertni stav: mi tako radimo već 50 godina i što bismo bilo šta menjali? Možda zato što postoji humaniji i po decu lakši način da se to razdvajanje sprovede? Na kraju krajeva verujem da bi i njima bilo lakše da imaju 14oro smirene dece koja se igraju, a ne 14oro nesrećne dece koja plaču na sav glas jer misle da su ih roditelji napustili!
Nadam se samo da će ovaj grozni period što pre proći. Muž mi je tri nedelje na godišnjem, a posle toga ćemo se ravnati prema trenutnom stanju. Eventualno još 3 nedelje nakon toga baka može da je pokupi pre spavanja. Nakon toga će morati da ostaje i na spavanju.
Kako je vama protekao prvi dan?

[Freja]

Kod nas je bilo izvrsno, ali bojim se da je to samo sad dok je mama na vidiku. Mi smo danas trebali biti pola sata, ostali smo sat i pol jer nije htio kući. Ali vidjela sam da me stalno "drži na oku". Sutra ću ga ostaviti samog 10 - 15 minuta.

IvanaR, i mi smo sa starijim davno bili najprije u jaslicama gdje se roditeljima ne dopušta ulazak i od tamo smo otišli. Poslije smo prilagodbu odrađivali ponovo u ovom vrtiću gdje smo i sada i meni je razlika neusporediva. Nasilno odvajanje meni nije opcija. Šteta da je tako i da politika vrtića nije drugačija.

[Cubana]

Nama je prvi dan prošao super, ali to se ne može uspoređivati s vašim jer se u Zg ipak može, dapače i mora biti u sobi s djetetom.
Bili smo sat i pol, sam je jeo griz i tražio još. Zatim se igrao i samnom i s tetama i sam, tu i tamo bi se zaletio do mene. Sve u svemu odlično, ali bez garancije za ostale dane.

[rossa]

kod nas je bilo puno bolje. istina ja sam bila s njom unutra cijelo vrijeme. igrala se sama, s drugom djecom, bili vani na toboganu, pravila se važna i velika jer se može popeti sama, skoro i juhu pojela. Bila je vruća pa je napala na kruh. pojela 2 kolača, mahala na odlasku vesela, sve pozdravljala. Došle kući i zaspala ko klada, isti čas, u svom krevetu bez maženja i bočice.
Vidit ćemo kako će biti kad mene ne bude. , ali prvi dan me je malo ohrabrio.

[sillyme]

Mi smo poceli drugu adaptaciju u novom vrticu (ima 18 mjeseci) i vidim odmah razliku spram prve. Tada je bila prvih dana sretna jer se igrala i sve, a sad je odmah skuzila sto je to i skoro cijelo vrijeme cendrala da hoce van. Skoro nista se nije igrala... Bile smo 1h i bilo je dosta naporno.
Je li to uobicajeno da vec tako mala kuzi da je to opet vrtic i ostavljanje? Kad se samo sjetim zadnjeg dana u starom vrticu, usla je unutra i ofrlje mi mahnula pa-pa, i vec je sva bila u tome sto se tamo dogadja. Tamo se stvarno bila super prilagodila, nadam se da ce i ovdje brzo krenuti na bolje...

[Lirin tatac]

Danas je bio prvi Lirin dan u vrtiću i tete su adaptaciju započele bez previše plana, dozvolile su nam da udjemo i ostanemo sa decom koliko hoćemo, te sam ja Liru i doveo kad su one to tražile tj u pola osam kako bi doručkovala u 8, hleb sa nekim sirnim namazom i salama preko, uz jogurt. Ritam jaslica je različit od onog koji je Liru pratio u njenih skoro 18 meseci, sad bi trebalo da ruča u pola 11 i spava nakon toga i to je ono što me malo brine. Svestan sam prednosti čoporativnog vaspitanja, ali današnji dan mi je više istakao mane. U toj sobi u sam u prikrajku proveo tri sata dok ručak nije završen a onda je ostavio samu sa tetama kad su se već svi povukli sa decom, računajući da bi možda mogla i spavati u miru. Kad sam nakon sat vremena došao, bila je budna i plakala je. Rečeno mi je da je zaplakala kad sam ušao. Pelena joj nije menjana a tražili su mi 4 za dan. Voda joj nije davana, voće koje sam doneo takodje je bilo netaknuto. To je državni vrtić, udaljen od stana 1 minut hoda.
Moj je utisak da je ovde najbitnije svima da li im dete plače, tj kako podnosi razdvajanje, i to je u redu, medjutim o tome šta dete čini kad se umiri, kad shvati da roditelja nema, malo ko brine... Lira je vreme provela bazajući okolo u potrazi za retkom zanimacijom, malo figurica, jedan automobilčić, nekakav dinosaurus i tri jajeta na rasklapanje, bez muzike, lopti, kocki, slagalica, knjigica, bojica...Očekivao sam mnogo više na desetoro dece. Uz to, i to malo igračaka se neprestano sklanja na police valjda da se malci ne sapletu. I tako, dan se svodi na brigu da ne budu gladni,žedni, mokri, neispavani i uplakani i to su primarne potrebe, no to sleduje i zatvorenicima a ovo je vaspitno obrazovna ustanova koja se bavi razvojem deteta u najosetljivijem periodu...Racite mi da grešim, ako grešim i u čemu?

[IvanaR]

Lirin tatac, potpuno si u pravu da deci treba više od pukog zadovoljenja osnovnih životnih potreba, ali mislim da su tete ovih prvih dana prevashodno fokusirane na zbližavanje sa decom i da trenutno ne mogu da organizuju nikakvo pevanje, pričanje priča i sl. Mi nismo mogli da provedemo prvi dan sa našim detetom u jaslama, ali po onome što vidim, vireći kroz prozor, kada je dovodimo i dolazimo po nju, tete sve vreme pričaju sa njima, stalno im je neko dete u krilu. E sad njih je dve na četrnaestoro dece koja do sada nisu išla u jaslice i dok uteše jedno dete rasplaču se još dva, pa se tih sat vremena koliko sad provode tamo uglavnom svodi na to naizmenično tešenje. Nadam se da će se vremenom stvari popraviti i da će tete početi i neke druge sadržaje da pružaju deci. Vidim da u starijoj grupi u vreme kada mi dovodimo mačku pevaju, igraju i tako svašta nešto. Možda kod vas koji ne prolazite kroz ovako stresnu adaptaciju taj rad sa decom brže usledi. Mislim da gomila šarenih igračaka ne govori ništa o kvalitetu rada sa decom u nekim jaslicama. Ko voli svoj posao i motivisan je da ga radi naći će načina da kreativno ispuni deci vreme, pa makar imao minimalna sredstva, a ko samo čeka da se dovuče do penzije i baš ga briga za sve, pa tome ni najšarenije igračke neće pomoći. Nažalost, čini mi se da nam samo preostaje da se nadamo da će baš naše dete imati tako posvećenu tetu, a da će nas ove druge zaobići.

[sandra-zvrk]

Ajme! Kak je kod nas super. Mi smo prvi dan bili sa klincima kao tip otvorenih vrata. Proveli tamo 1,5 h. Drugi dan po dogovoru po troje svakih sat vremena roditelji sa dječicom, tak da tete vide kak se mi igramo sa njima. Treći dan su ostali sami 1 h i to isto u određeni sat po troje-četvero max, a mame i tate su morali na "grupni sastanak tugovanja". Bilo mi je znatno lakše kad sam bila među ljudima kad sam ju ostavila, jer ipak sam ja velika i ne plačem pred drugima . Danas eto 2 h bilo ih je pet. Tete su savršene i stalno pričaju i igraju se s njima. To su sve bebe u grupi i svi su baš vršnjaci oko 14 mjeseci starosti. Moji dojmovi su odlični. Danas kad smo došli po V. ona je sjedila na madracu igrala se sa kockicama, teta pokraj nje sa još jednim djetetom u krilu koje je malo mrnjolilo, ali to je normalno. Kad nas je vidjela da smo došli malo je zaplakala u stilu di ste do sad i odmah pokazala kocke i knjigice koje je slagala i osmjeh od uha do uha, išetala strpljivo u hodnik, čekala strpljivo da obučemo cipelice i spremimo šlapice i zaspala kad smo došli doma u sekundi. Teta kaže da je i jela malo kruha i pila malo vode, a čak su joj i pelenu presvukli jer se popiškila. Ma prezadovoljna za drugi dan. Organizacija je savršena!

[sandra-zvrk]

I da, tetama obavezno pošalje pusu i mahne papa na odlasku.
Dok su sjedili u tom čošku čula sam da im teta pjeva pjesmicu. Baš mi je to bilo drago jer tu pjesmicu i doma pjevamo.

Strašna mi je pomisao da bi ju ostavila odmah cijeli dan u nepoznatom okruženju sa nepoznatim ljudima bez obzira koliko je prilagodljiva, ali mislim da roditelji moraju biti prisutni u tom tranzicijskom razdoblju i da to mora biti postepeno, baš kao u ovom vrtiću.

[kristina_zg]

pozdrav svima!
evo i nas ovdje..Matea ( 32 mj) je u jednoj skupini- u podružnom vrtiću (jaslicama), a Ana (15 mj) u centralnom...drugačije nisu mogli napraviti
obje su na adaptaciji i za sad nam je sve prošlo u najboljem redu.
1. dan- bila sam s njima cca 1,5 h
2. dan- ostale su same nekih pola sata i nisu plakale
Matea se ljutila kad smo trebali doma jer se tamo zaigrala
Uzbuđene smo oko daljnjih odlazaka u vrtić...nadam se da se to neće promijeniti kad budu same ostale tamo..

[sillyme]

Ja bas nisam zadovoljna kako ide ova nasa druga adaptacija. Mislim da je sve to prebrzo, vec cetvrti dan je na rasporedu bilo spavanje, plakala je kad sam je ostavljala i plakala je kad sam dosla po nju nakon spavanja. Kasnije je pitam kako je bilo u vrticu, a ona odgovori da je plakala... jos mi nikada nije rekla da je plakala. Srce mi se steglo...
Tete kazu kako dobro napreduje adaptacija jer place manje od nekih drugih... a u onom prethodnom vrticu je "plakala" (citaj protestirala) samo kad bih je ostavljala, ovdje bas suze roni... Ne krivim tete, u prvom vrticu je bila jedina na adaptaciji od njih 10, a ovdje ih imaju 22 za adaptirati u 2-3 tjedna, pa kad vide da je dijete "adaptivno" brze-bolje to guraju kraju. A ja uzela 2 tjedna godisnjeg samo da to odradimo u miru i njenim tempom... Uglavnom zalosna sam...

[Freja]

Ja bas nisam zadovoljna kako ide ova nasa druga adaptacija. Mislim da je sve to prebrzo, vec cetvrti dan je na rasporedu bilo spavanje, plakala je kad sam je ostavljala i plakala je kad sam dosla po nju nakon spavanja. Kasnije je pitam kako je bilo u vrticu, a ona odgovori da je plakala... jos mi nikada nije rekla da je plakala. Srce mi se steglo...
Tete kazu kako dobro napreduje adaptacija jer place manje od nekih drugih... a u onom prethodnom vrticu je "plakala" (citaj protestirala) samo kad bih je ostavljala, ovdje bas suze roni... Ne krivim tete, u prvom vrticu je bila jedina na adaptaciji od njih 10, a ovdje ih imaju 22 za adaptirati u 2-3 tjedna, pa kad vide da je dijete "adaptivno" brze-bolje to guraju kraju. A ja uzela 2 tjedna godisnjeg samo da to odradimo u miru i njenim tempom... Uglavnom zalosna sam...

A nisi li onda mogla inzistirati na polakšem tempu, kad već imaš vremena? Kod nas, koliko vidim, uglavnom neki roditelji traže bržu adaptaciju, tete ne forsiraju. Ja sam im rekla da ga sigurno prvih mjesec dana, a možda i duže, neću ostaviti na spavanju. I to je to.

Za sad nam stvarno dobro ide. Danas je prvi puta oklijevao prije ulaska u vrtić, ali samo je htio da ga nosim. Bez problema je ušao u grupu, ali teta je točno znala što mu treba reći . Vjerujem da kad jednom stekne povjerenje u njih (i u mene da ću zaista doći po njega), da ni spavanje neće biti tako velika trauma.

[sillyme]

Ma kad se sve tamo desava onako... moja place sto ju ostavljam, ja je dajem teti u ruke na vratima a istovremeno teta i ja tijelima blokiramo vrata da ih jos 2-3 ne pobjegnu van, tamo nutra njih 10-ak od cega ih bar pola place.... Ja jedva uspijem dati pusu i reci da mama ide na posao (sto ce uskoro i biti istina) a teta samo kaze "dodjite po nju u 2" i nekako zatvorimo vrata (jutros sam nekom djetetu micala prstice iz stoka da ih vrata ne pricepe). Ne stignemo ni rijeci druge prozboriti... Kaos... A sad kad sam je ostavila na spavanju nema nazad. Ionako jadna zaspi bez problema, valjda se izmori od plakanja

[sillyme]

Danas je nakon dana plakanja bilo puno bolje, nije ocajano plakala kao prethodnih dana, samo je govorila da nece u vrtic, i malo zaplakala u garderobi, ali teta kaze da se brzo smirila i skoro uopce nije plakala. Kad sam popodne dosla po nju nije uopce plakala niti izgledala uplakano (a i ostala djeca su izgledala bolje nego prethodnih dana). Samo je dotrcala do mene i rekla "mama dosla"
Izgleda da ce ipak i ova adaptacija uskoro uspjesno proci, makar malo burnije nego ona prethodna. Nadam se da ce iduce godine biti bolje...

[Lili75]

sillyme, a meni se čini da kod nas sve ide presporo evo i nakon tjedan dana ostaju samo na 2 sata od 9:30-11:30h (uključen je ručak) tek sad će neka djeca počet ostajat na spavanju,ali idu polako svaki dan po novo 4-ro ubacuju na spavanje i tete nas roditelje još mole da ako imamo vremena, da sačekamo još, al čuj ja i muž imamo zajendo maksimalno 2 tjedna tako da...malena je odlično prihvatila vrtić jako mu se veseli i ne plače, njoj je izgleda baš lijepo tamo. sretno s adaptacijom!

[jelena.O]

lili kaj vas traže da dođete nahranit dete? mi smo neki 4-5 dan morali doć u vrtić i nahraniti klince.

[sillyme]

lily75 nasa prva adaptacija je trajala 2 tjedna do prvog spavanja, i jos iduci tjedan sam malo ranije dolazila po nju - srecom, mogla sam se nekako organizirati. Meni se to tada nije cinilo prebrzo, narocito jer nisam znala kako ce tamo zaspati ali na kraju je to sve posve bezbolno proslo... s time da se moja tek nakon 2-3 mjeseca znala ponekad veseliti vrticu (nesto bi si pjevusila kad bi ulazili), do tada je uvijek protestirala sto je ostavljam (iako jako kratko). Probaj traziti da je ubace u prvu turu ovih sto spavaju...

[sillyme]

Lili, Jelena, kako vi?
Moja je sad OK, ujutro kad je oblacim jos mrvicu protestira, onda sama kaze kako mama i tata idu raditi, a ona u vrtic, pa nesto prica o svojoj teti, i tako. Samo ponekad zaplace u trenutku kad treba uci u sobu, makar mi prethodno pomaze skinuti cipele i jaknu, ali inace vidim da nije nesretna, kad dodjem po nju uvijek je super volje, razigrana i sve ok. Tako da se dobro prilagodila.