Koloiko vam je bila potrebna pomoć nakon poroda

[mitovski]

Zanima me koliko vam je bila potrebna pomoć mame, svekrve, sestre tj. bilo koga. Odnosno vi koje ste mislile da vam neće trebati pomoć jeste li se predomislile i shvatile da to nije baš tako ili je bilo i lakše nego što ste miislile.
Naime znam da će mi mm biti od velike pomoći i oko bebe i oko kućanskih poslova tako da sam mišljenja da mi nitko drugi niti ne treba
Na žalost moja će mama biti u drugom gradu i pored mm-a njenu bih pomoć najradije prihvatila jer smo jako bliske i zna što volim i kako ali eto to neće biti moguće.
Živjeti ću u istoj kući sa svekrvom koja je najavila da će uzeti godišnji u to vrijeme da pomogne međutim ja bih najrađe sama. I mislim da s obzirom da radi svaki dan do 14h da ne mora zbog mene uzimati godišnji da može pomoći i poslije 14h.
Ustvari da nebi netko krivo shvatio nisam u svađi sa svekrvom, nismo nikada imale razmirice niti prepirke ali je ona vrlo rezervirana osoba ne samo prema meni nego i prema svojoj djeci, tipa ja živim svoj život s mužem a vi živite svoj koji me baš i ne zanima. E sad nije niti to loše ali s godinama nisam s njom uspjela ostvariti prisan odnos da joj mogu reći što mi paše ili ne paše. A njezina mi kuhinja nikako ne paše jer je svaki dan meso (pečeno, prženo na sve načine) u kombinaciji s krumpirom, a ja sam navikla na raznovrsnu prehranu međutim ja njoj ne mogu reći ja bih da danas skuhate to i to.
I zato sam ja mislila da ja i mm to odradimo sve sami i kako nama paše. U početku će mi pomoći on međutim kako će puno raditi zanima me koliko ću biti sposobna uz dijete nekih 10 dana poslije poroda kuhati i sve ostalo.

[kli_kli]

Ako TM jede mamin rucak, mislim da treba to da prihvatite, barem u prvo vreme.
Uvek mozes da pojedes manje mesa i vise priloga i salate, a kuci jedes voce, za to ne treba spremanje, i pijes recimo jogurte.
Cisto da ne razmisljas uopste o kuvanju rucka, taj neki kratak period.

[mitovski]

Ma ja sam inače osoba koja je navikla sve sama. Volim si organizirati kako meni paše odnosno meni i mm-u, a i on voli da sami sve napravimo.
Nekako kad pričam s mamom kad je rodila brata a i mene ona nije imala baš nikoga, bila je sama s mužem u gradu u kojem nije nikoga poznavala a nije imala čak niti pomoć moga tate jer je to tada bila ženska stvar. I mislim ona ne kaže da joj je bilo nešto posebno teško, bilo joj je normalno da radi sve sama. A danas gledam svoje prijateljice koje niti nakon 2mj od poroda još nisu skuhale niti jedan ručak niti ništa drugo jer im je jako teško i sve rade za njih svekrve i mame. Pa se pitam jeli to zaista tako da si 2 mjeseca nesposoban za išta drugo osim brinuti se za dijete. Jer ako i prihvatim pomoć nekako razmišljam o nekih 10-tak dana od dolaska kući a onda mislim da mogu sve sama. Ili sam u krivu?

[zarrin]

meni je jedina pomoć u početku bio MM i to mi je bilo ok. tako smo i htjeli, biti sami prvo vrijeme da se nas troje uhodamo i uhvatimo ritam. ja nemam mamu pa tu nisam mogla ni imati pomoć. svekrva je teška i komplicirana i dana danas nije od pomoći. sad uz MM mi je velika pomoć seka, koja uskače kada treba malenog čuvati. ja zadovoljna

[jelena.O]

Ako ti muž možepomoći oko bebe, i pritom skuhati malo juhe u danu, u principu ne trebaš nikoga sa strane. Ak svekrva hoće kaj pomoći, to je njena stvar. ni ja ne volim kad mi se neko pača u dom i klince. Tak da sam ja za to da se ti i muž nekako organizirate i skupa to napravite. Ja sam rosila obadva puta carski, prvi put sam živjela kod svekrve, i s 7 dana sam jednostavno otišla van s klincem kak sam htjela, kuhala za njega kasnije kaj sam htjela da on jede. Kad sam rodila malu, živjeli smo sami muž mi je pomogao cca još 4-5 dana, i poslije sam sama s obadva radila sve i išla kud sam htjela.
Sve ovisi o tebi i tvojoj kondiciji prije i poslije poroda.

Nadam se da će biti onako kako ti želiš, i što se tiće kuće i klinca.

[nevenera]

meni je pomoć bio mm. sveki je deklarativno ponudila pomoć no kad sam ju zamolila da kuha ručak.. bolje da ne govorim tj ne tračam. moja mama nije bila u mogućnosti pomoći. mi smo se na kraju sami snašli i bilo nam je ok. pomoć je potrebna, možete pokušati i sami. ako vidiš da ne ide i ako ne želiš da ti se sveki miješa lijepo joj reci: molim vas da mi pomognete oko ručka/čišćenja a o bebi ću se brinuti sama. reci da ti zbog dojenja treba raznovrsna prehrana. lijepo je od nje da želi pomoći i uzeti godišnji.

[bijelko]

meni je mama bila 2 tjedna ali nije neophodno, TM ti može pomoći sasvim dovoljno. Mi smo recimo kad je mama otputovala pripremili sve za ručak i riješavali rublje popodne kad je on doma, onda bih ja stigla i odmoriti malo tokom dana. Uostalom, ne mora sve biti potpuno savršeno u kući, bitno da se stigneš odmarati pa će oporavak ići brže. Možda da ti sveki pripomogne prvih par dana kako bi ti u potpunosti uživala u bebaču.....

[kljucic]

Meni je do prije par dana mama kuhala. Ne svaki dan, ali je. Nije da mi je bilo neophodno, snašli bi se mi, ali kad je već tu, radije pojedem nešto fino skuhano nego da se snalazimo. Ostalo smo MM i ja hendlali. Kućne poslove smo sveli na minimum i prilagodili tak da ih MM može obavit, dakle usisavanje, pranje suđa, veš (bez peglanja, ali i inače niš ne peglam) i odlazak u nabavku svakih par dana. Ja sam rodila na carski i iznimno brzo sam se oporavila tak da mi ne bi bilo teško i sama napravit neke stvari, ali kad su MM i moja mama već tu, zašto ne rasporedit poslove. Ti ako hoćeš sve sama, vjerojatno možeš. Snađe se čovjek za sve. Ali ne možeš ništa radit kao prije, ni kvalitativno ni kvantitativno, treba se prilagodit.

[Anemona]

MM je bio 4 tjedna na godišnjem kad sam rodila. Obavljao je sve kućanske poslove, a budući da mi mama živi u istoj kući i u mirovini je kuhala nam je dosta dugo ručak.
Da je bio drugačiji splet okolnosti, prilagodili bi se, ovako smo bili prezadovoljni jer smo imali svaki dan skuhani fini ručak.
Što se tiče oporavka od poroda, dosta sam se dugo oporavljala jer sam imala specifičan problem s žlijezdama lojnicama, pa nisam mogla sjediti 3 mjeseca.

Inače, što se tiče planova unaprijed o trebanju ili ne trebanju pomoči, teško je tu bilo što planirati.
Npr. moja prijateljica je planirala prirodan porod, na kraju je završila na carskom, težak oporavak, problemi sa dojenjem - svi koji su mogli biti,... Mislila je da neče trebati nikakvu pomoč, a na kraju je trebala i hvala Bogu da ju je mogla dobiti.

Naravno ako nemamo mogučnost da nam netko pomogne, niti ne računamo s time, ali ako ta mogučnost postoji, nemojte ju odmah odbaciti, možda će vam trebati.

[Peterlin]

Meni je do prije par dana mama kuhala. Ne svaki dan, ali je. Nije da mi je bilo neophodno, snašli bi se mi, ali kad je već tu, radije pojedem nešto fino skuhano nego da se snalazimo. Ostalo smo MM i ja hendlali. Kućne poslove smo sveli na minimum i prilagodili tak da ih MM može obavit, dakle usisavanje, pranje suđa, veš (bez peglanja, ali i inače niš ne peglam) i odlazak u nabavku svakih par dana. Ja sam rodila na carski i iznimno brzo sam se oporavila tak da mi ne bi bilo teško i sama napravit neke stvari, ali kad su MM i moja mama već tu, zašto ne rasporedit poslove. Ti ako hoćeš sve sama, vjerojatno možeš. Snađe se čovjek za sve. Ali ne možeš ništa radit kao prije, ni kvalitativno ni kvantitativno, treba se prilagodit.

Mi smo bili sami. MM je nosio svoj dio posla (i danas nosi - to je NAŠA kuća, a ne moja). Još prije odlaska u rodilište isplanirala sam si što će se jesti prvih dana, pa je u ledu bilo svega - od mesa za juhicu i očišćenog grincajga, do kolača za eventualne goste. Mama i svekrva peglale su mi možda 2-3 puta (ali ne neposredno nakon rođenja djece, nego kad su bili cca 2 mjeseca, kad sam bila premorena od noćnog dojenja, tada mi je bilo teže nego odmah po povratku iz rodilišta).

Kad se rodio drugi sin, bilo mi je lakše nego s prvim jer sam imala više iskustva, a i taj je spavao po cijele dane za razliku od starijeg brata. Jako ovisi i kakvo je dijete, je li cendravac kao moj stariji pa moraš stalno biti uz njega, ili je spavalica kao moj mlađi, uz kojeg sam se oporavila psihički i fizički nakon bolničkog čuvanja trudnoće. Ništ mi nije bilo teško jer bila sam DOMA...

[kajsa]

Meni je odgovaralo što mi je mama svaki drugi dan donosila ručak. Pogotovo u danima kad je beba imala skok u razvoju, pa se nacicavala cijele dane. Osim toga, dolazila je povremeno peglati veš, jer je htjela nekako pomoći, a ja ne volim peglati.

Bake žele biti korisne, tako da razmisli možda da prihvatiš neku pomoć, npr. da prihvatiš ručak. S tim da se kuhinja malo prilagodi tvojim željama. Možeš reći sveki da ti prženo i pohano meso ne odgovara radi dojenja. Tako se sigurno neće uvrijediti, a osjećati će se korisno.

a da li mi je trebala pomoć nakon poroda... i nije, jer sam imala pomoć MM i nisam imala teške porode. mislim da ovisi kakav je bio porod i da ne treba unaprijed odbaciti svu pomoć, možda ipak zatreba.

[Anemona]

Ja gledam da mi je i za drugi put najvažnije da je MM doma cca 4 tjedna, dok se ja malo oporavim, uhodam s dojenjem,... a da on može punu pažnju posvetiti starijem djetetu.
Pranje veša, peglanje, suđe, čišćenje,... ionako ravnopravno sudjeluje u tim poslovima i inače.

[pomikaki]

Meni je definitivno trebala puno više nego što sam si ja zamislila. Svekrvi dižem spomenik po tom pitanju.
Ne odbijaj pomoć unaprijed, ostavi to pitanje otvoreno. Mislim da je dobro da ona uzme godišnji, a kasnije ćete vidjeti.

[tajuska]

ja sam mislila da cemo zakoniti i ja moci sve sami. prva dva tjedna dok je on bio doma mene je toliko bolio rez od epi da je nakon dojenja on podizao malu da se podrigne ili bi mi je prebacivao s jedne strane kreveta na drugu. uz to je vec cetvrti dan po povratku kuci dobila grceve i od onda je prakticki stalno na rukama i ako netko ne dode tijekom dana jedva uspijem na wc, kamoli da bi ista mogla skuhati. budi se cca 3 puta po noci, od cega bar jednom s grcevoma za sto nam zna trebati i po sat vremena da je umirimo. s druge strane zakoniti kad dode doma s posla bi se isto s njom posmajhlao, a i odmorio, i stvarno je glupo da ga onda docekaju bas svi poslovi po kuci. tako da jos uvijek (sad smo cetvrti tjedan) koristimo svekrvino kuhanje i moju mamu i sestru koje tijekom dana dodu na par sati u kojima ja obavim higijenu i nesto sitno po kuci, a i malo odmorim ruke. i trenutno spava na meni u marami tako da mogu obavljati samo neke vrlo ogranicene stvari. mislim da je jako tesko planirati koliko pomoci ce ti trebati...ali ako vidis da ti je tesko i imas mogucnost da ti netko pomogne, svakako prihvati. ja sam znala da ce se sve okrenuti naglavacke, ali svejedno me na neki nacin iznenadio opseg te promjene pa mi je i psihicki lakse kad imam bar nekakvo drustvo tijekom dana (narocito po ovom kilavom vremenu kad niti van ne mozes).

[crnka84]

Ja sam rodila prije mjesec i pol na carski, i iako sam se relativno brzo oporavila, svekrva je sve radila po kuci, moja briga je samo maleni. I to me savi dan pitala sta hocu za rucak sta smijem, sta ne smijem, za njegovu robicu ni ne znam, ja samo stavim u prljavi ves i to se stvori oprano i popeglano, iako sad mogi vecinu radit, rez tu i tamo zaboli, ali ona i dalje vecinu radi, ja tu i tamo skuham rucak i pospremim malo po kuci, ali to je sve....... meni je to dobro doslo jer sam nakon bolnice bila izmorena, mali je zavrsio na pedijatriji 3. dan, tako da sam isla 6 puta dnevno gore na pedijatriju sa svjezim carskim to i nije bas najugodnije iskustvo, ali bilo je bitnije da on sisa, tako da tih prvih dana kad sam dosla kuci odmor mi jeb io prijeko potreban, kad je on spavao spavala sam i ja.......

kao sto cure kazu, nemoj odmah odbiti, mozda ti bude trebalo, a mozda ne, sve zavisi o tebi, ja sam od pocetka dala do znanja da prihvacam pomoc oko svega, ali maleni je moja briga i tako je i bilo.

Sad tek vidim, da muza nigdje.....ahahaahha........ al ima i od njega neke koristi

[moia]

ja sam rodila prije 5 tjedna. popucala sam iznutra (ne međica) i dobila par šavova. nisam mogla baš najbolje hodati prva 2 tjedna, bolilo me i peklo i bilo mi je teško. morala sam svaki dan raditi sjedeće kupke u posebnom prašku, masaže koje je radio moj muž, vježbe i tak što sve ide uz to.

no, muž i ja samo odlučili da ćemo mi to sve sami i nismo požalili.
točno 2 tjedna nam je trebalo da uhvatimo grif. već nakon 2 tjedna sam počela lagano kuhati, a sad već kuham ko i prije, svaki dan.
čak smo jučer imali cijeli dan radne akcije u kući, radili smo premještaj, naravno ja se čuvam od dizanja težeg od moje malene.

jest malo naporno, ali u čitavom tom prilagođavanju i daleko više posla uz samu brigu oko malene- mašina se vrti svaki dan, šetnja psa, čišćenje, peglanje, kuhanje, uspijem na večer uloviti i sat vremena za nas dvoje. malo se opustiti i rezimirati dan.

muž mi je doma 6 tjedana, dakle još tjedan dana i onda ide na posao. ali mislim da ću i dalje sama moći dobro plivati. dobro smo se uhodali, i sve mi se u međuvremenu kroz ovih 5 tjedna dobro posložilo i uhodalo.

ali u situaciji da on nije mogao biti barem prvih 3-4 tjedna sa nama kod kuće, onda ne bi mogla sama, to nikako.

[moia]

Ma ja sam inače osoba koja je navikla sve sama. Volim si organizirati kako meni paše odnosno meni i mm-u, a i on voli da sami sve napravimo.
Nekako kad pričam s mamom kad je rodila brata a i mene ona nije imala baš nikoga, bila je sama s mužem u gradu u kojem nije nikoga poznavala a nije imala čak niti pomoć moga tate jer je to tada bila ženska stvar. I mislim ona ne kaže da joj je bilo nešto posebno teško, bilo joj je normalno da radi sve sama. A danas gledam svoje prijateljice koje niti nakon 2mj od poroda još nisu skuhale niti jedan ručak niti ništa drugo jer im je jako teško i sve rade za njih svekrve i mame. Pa se pitam jeli to zaista tako da si 2 mjeseca nesposoban za išta drugo osim brinuti se za dijete. Jer ako i prihvatim pomoć nekako razmišljam o nekih 10-tak dana od dolaska kući a onda mislim da mogu sve sama. Ili sam u krivu?

nisi u krivu.

[Trina]

Nikad ničiju pomoć nisam htjela iako su se nudili. Imam strašnu averziju prema takvim stvarima i nisam se pokajala.

[annie84]

Bili smo sami, obje bake su nam 180 km udaljene. Moja mama je dosla nakon tjedan dana na tjedan dana, no u biti je samo kuhala i htjela vidjeti bebu, nije mi pomoc nesto ekstra trebala A i vec nakon 10 dana sam bila vecinu dana sama, isto sam na carski rodila, prva 3 dana mi je bilo koma, nekako mi je cetvrti vec bilo super pa sam i prije doma otisla iz bolnice...

[Žabica]

Eh tema je kao naručena...
meni se svi nude pomoć, i moja mama, sveki, šogi...
Samo što se oni svi nude pomoći oko bebe, a ne oko kuhanja i pranja. Svi bi nosili bebicu, a ja bi im još na kraju morala kuhati kavu i služiti goste.
MM će biti na godišnjem 2 tjedna, nadam se da ćemo uspjeti sami. i rekla sam mami da se nadam da mi neće trebati ničija pomoć, nego da ćemo se snaći, a u slučaju da mi nešto zatreba da ću je zvati, pa se naljutila na mene. A još kad se sjetim kombinacije mama+sveki, uff, prođe me volja za životom jer su tu vječito prisutna neka podbadanja, a to je zadnje što mi treba...

[frost]

ja sam sve sama, u setnji sa bebom sam isla i na pijacu u nabavku.
pravila sam sve sama a narucivala sam od mame da mi skuva nesto npr. cisto jer je jako zelela da pomogne a drugacije ne moze. tako da je ona kad kuva za nju i tatu skuvala vise a mm to pokupi pa imamo nekada vec skuvano. ona sretna, ja sretna i sve super.
svekrva je nudila takav tip pomoci, ali ni ja ni mm ne volimo njenu kuhinju pa smo odbijali. povremeno bi napravila neku pitu npr. za mm-a a ja sve jedno nisam jela sir neko vreme posle porodjaja.

sta znam, ja mislim da je ok da ti nesto skuva za tvog muza npr. ne svakodnevno, nego eto, ponekad jer stvarno ume da bude naporno to nespavanje sa nekim bebama. mozda tvoja beba bude spavac pa budete imali vise snage.

mi smo imali naporniju bebu pa smo preziveli na ovakav nacin i nismo bili izgladneli

oko bebe nam niko nije pomogao, niti je imao ko niti bi prihvatili.

[zarrin]

Eh tema je kao naručena...
meni se svi nude pomoć, i moja mama, sveki, šogi...
Samo što se oni svi nude pomoći oko bebe, a ne oko kuhanja i pranja. Svi bi nosili bebicu, a ja bi im još na kraju morala kuhati kavu i služiti goste.
MM će biti na godišnjem 2 tjedna, nadam se da ćemo uspjeti sami. i rekla sam mami da se nadam da mi neće trebati ničija pomoć, nego da ćemo se snaći, a u slučaju da mi nešto zatreba da ću je zvati, pa se naljutila na mene. A još kad se sjetim kombinacije mama+sveki, uff, prođe me volja za životom jer su tu vječito prisutna neka podbadanja, a to je zadnje što mi treba...

eto upravo je ovo razlog zašto ja "pomoć" nisam htjela. nošenje bebe nije pomoć mami već skuhati, oprati, peglati, donijeti nešto iz dučana...zato nakon prva dva dana kad mi se svekrva motala po kući kao pomaže, i onda me uporno uvjeravala da mi je mali gladan jer ga dojim svakih sat vremena i da smo neodgovorni jer si nismo pripremili AD i da ovo, i da ono, puko mi je film i rekla sam mužu da joj kaže da ne treba visiti kod nas, da se nas troje moramo uhodati a oni svi kad hoće doći vidjeti bebu da nazovu i da ćemo se dogovoriti. plus kaj je mali rođen na staru god.znači u zimu i svi su bili nešto šmrcavi pa bi sad mi dolazili i maltretirali me po doma... joj i sad kad se sjetim , digne mi se tlak. nakon toga je bilo divno, MM je bio nezamjenjiva pomoć a tek kako je ponosan bio jer nam je puno značilo da je tata doma sa nama. uživali smo u bebi, sami.

[stellita]

ja i mm i 4 djece...od toga 3 malenih i 2 najmanjih...moja mama je došla 3x jer je 600km dalje...sveki dolazi 1x tjedno po sat-dva da mi pomogne ispeglati...i to je to...sve drugo hendlamo sami

[Zara1]

mi smo sve sami (MM i ja)
on je bio prva 2-3 tjedna na god.
nakon toga je radio od 8-16, a ja i H. bile same
apsolutno nikakvu pomoć nismo imali

[Zara1]

nošenje bebe nije pomoć mami već skuhati, oprati, peglati, donijeti nešto iz dučana...

x
baš tako
ne bi se žalila da mi je netko tu i tamo donio skuhani ručak
ali nitko nije
samo su nazivali i "gnjavili" kad mogu doci vidjeti bebu
ni to što se nisam mogla dici iz kreveta više od dva tjedna ih nije pokolebalo

[sandra23]

Meni je prvi put došla kuma i bila 10 dana-uzela godišnji.Kad je ona rodila ja sam isto. Sveki i mamu sam odbila,sveki zato kaj joj ne mogu reć što želim bez da se uvrijedi ,a mami zato kaj što god napravi ja o tome poslije moram slušati.Kuma je pomogla u vidu skuhala i popeglala,veš i to.Ja sam teško sjedila 3tj i ništa nisam mogla,mm je bio tu kad se kuma vratila raditi,ali tada je sveki kuhala i ubacila bi veš u pranje,a mm bi popeglao i snašli smo se.
Sada svi rade,neću nikog tražiti da dolazi i pomaže,mm će biti tu,a sad on već i kuha i pegla i veliki je dečko koji je svašta naučio uz već jedno dijete.A kuma treba roditi 3tj poslije mene.Pomoć dobro dođe,ne treba odbiti,vidjet ćeš već s vremenom.
Što se tiče gostiju toga kod mene nema prvih mjesec dana,osim onih koji su jako bliski i nisu gosti u smislu da im ja moram kavu kuhati i jela spremati,već si sami uzmu što im treba(sestra,mama,kuma...)

[erina]

Mislila sam da mi neće biti potrebna pomoć... tako i bilo. Jedino što je sveki prvih par dana nakuhavala juhica za mene (MM morao odrađivati nešto extra na poslu) a moji ionako daleko. Sami smo hendlali sve bez problema, sveki i sama kužila da ne treba nam pomoć pa je dolazila samo vidjeti unuku. Bilo je svakakvih dana, ako ne bi stigli skuhati ili nam se ne bi dalo otišli bi po nešto gotovo i riješen probem,nereda je bilo... navikneš se. Kad se MM vratio na posao ja sam već mogla sve sama, jedino kad bi bilo nacicavanja po cijeli dan da ne mogu maknuti od N javila bi mu da uzme na povratku s posla nešto gotovo za ručak. Ma bilo skroz ok...kako će biti jednog dana s drugim vidjet ćemo

[kole]

U Nizozemskoj postoji neka sluzba (kramzorg) nesto kao patronazna koja usput i radi kucanske poslove, ja sam sizela od njih. Posle prvog poroda mi je dolazila 10 dana i dosadjivala se, posto je MM pokrivao kucne poslove a prijateljica mi je skuvala rucak nekoliko puta. Posle drugog poroda patronazna je dosla svega dva puta jer je obavezno da bi pratila bebu i mene ( izlazi se iz bolnice jako brzo, ja sam samo noc prespavala) a rucak sam kuvala vec drugi dan. Caak i da mi je sveki bila u mogucnosti ne bih joj trazila pomoc a mamu nemam mada mislim da ni nju ne bih zvala, ja volim sve sama

[sunce moje malo]

meni je bila potrebna jer sam rodila CR, a nisam je imala.
eto, preživjela sam.
i vratila se na svoju težinu u roku 3 tjedna (u T dobila 18kg) jer nisam nekad stigla jesti do popodne.

[Anemona]

Ja tvrdim da je pomoč uvijek dobro došla, naravno ako ti osoba koja pomaže godi tvojoj psihi, a nije emocionalni vampir.
Dakle, pomoč u obliku osobe koja ne nameče svoju volju, nego gotovo "nevidljivo" pomaže - super.
Naravno, ako pomoč nemaš, prživiš i bez nje, ali mi je totalno bezveze pomoč odbiti unaprijed. Ponekad ti baš dobro dođe ako ništa drugo da netko 10 minuta pridrži dijete dok ti ko čovjek sjedneš na WC i opereš kosu.
Ne mora pomoč značiti nečiju prisutnost 24 sata na dan, ali mene je npr. ubijao onaj osjećaj "samoće" ti i beba. Meni je to koma.
Pogotovo kad se beba budila jako rano, bome sam jedva dočekala neko pristojno vrijeme oko 11 sati da vidim još nekog od ukućana.

[saška]

Meni je definitivno trebala puno više nego što sam si ja zamislila. Svekrvi dižem spomenik po tom pitanju.
Ne odbijaj pomoć unaprijed, ostavi to pitanje otvoreno. Mislim da je dobro da ona uzme godišnji, a kasnije ćete vidjeti.

I meni isto ovako. Mama i svekrva su me poslije prvog poroda doslovno spasile. Fizički i psihički sam bila koma. Poslije drugog poroda nisam trebala pomoć, ali sam ju rado primila

[Lili75]

Ja tvrdim da je pomoč uvijek dobro došla, naravno ako ti osoba koja pomaže godi tvojoj psihi, a nije emocionalni vampir.
Dakle, pomoč u obliku osobe koja ne nameče svoju volju, nego gotovo "nevidljivo" pomaže - super.
Naravno, ako pomoč nemaš, prživiš i bez nje, ali mi je totalno bezveze pomoč odbiti unaprijed. Ponekad ti baš dobro dođe ako ništa drugo da netko 10 minuta pridrži dijete dok ti ko čovjek sjedneš na WC i opereš kosu.
:

X
pomikaki prvotno napisa
Meni je definitivno trebala puno više nego što sam si ja zamislila. Svekrvi dižem spomenik po tom pitanju.
Ne odbijaj pomoć unaprijed, ostavi to pitanje otvoreno. Mislim da je dobro da ona uzme godišnji, a kasnije ćete vidjeti.

X

[ruza]

oba puta rodila na carski, i oba puta ja i mm sami...
a sada sam već nakon 2tj ostala sama s njih dvojicom...
i nije lako-teško je,al ne opet da nemam vremena za sebe..imam,ali puuuno manje.

[PericaY2K]

ovisi kakvu bebicu rodiš, moja je plakala 0-24, sisala non stop, nisam se tuširala po 5 dana a bilo je ljeto - onda možeš zamislit što sam stigla

muž je kuhao, čistio, prao veš, presvlačio i prao dijete, sve osim dojenja. i bake su uletile na početku no bilo je jako neugodnih situacija tako da sam se maknula i bila samo s mužem.

sve je to individualno. najvažnije je da odmah kažeš kad ti nešto treba, da objasniš što ti smeta, da zamoliš pomoć unaprijed, napravi popis svih poslova i dodaj imena onih koji bi ti u njima pomogli - organizacija je ključ uspjeha u svemu pa i u ovome...

[Pandora Aura Monroe]

Meni je s blizancima pomoć bila i više nego potrebna i sretna sam da sam je imala. Daleko od toga da se ne bih snašla i sama dok mm radi; ne bi nitko umro, ali moja djeca sigurno ne bi dobila onoliko ljubavi i pažnje koliko bebama u prvim mjesecima treba. Bez pomoći baka, morala bih nešto žrtvovati: ili platnene pelene ili svoj san, (a time i dojenje) ili bih se jednostavno morala pomiriti s tim da će bebe plakati i plakati jer ja nemam četiri ruke.

[mamitzi]

prvi put i drugi put došla je moja mama par puta po par dana, te je kuhala i peglala. i muž je obadva puta bio 2 tjedna doma. prvi put mi je trebala pomoć jer sam imala ranu od epiziotomije, a drugi put jer sam imala starije dijete kojem sam se željela bar malo posvetiti. mislim da je moja mama obadva puta pomogla mužu i meni ali nam je i nategnula živce više puta, tako to uglavnom bude. draži su mi bili njeni dolasci kad su bebe bile starije jer se po kazalo da sam bila umornija a stan neuredniji (moja mama je od onik savršenih domaćica, uvijek sa krpom u ruci, moj muž u sredini, a ja ne čistim dok ne moram ).

[†vanesax]

ja sam ceo 9. mesec trudnoće kuvala za nas više nego što pojedemo, pa sam zamrzavala, nešto sam nakuvavala. Kuvam dopola pa zamrznem. I to hranu tipa bolonjez, gulaš, pašticada..., šnicle sam isekla izlupala tučkom i zamrzla, neke od njih sam bila uvanjala u brašno, jaja, mrvice, pa tako zamrzla da mogu samo da ih izvadim i odmah na vruće ulje da pržim, zatim isto tako i faširance. Sve spremila, oblikovala i zamrzla tako da ih isto samo izvadim i odmah pečem. Imala sam još i sarme smrznute, Kuvala sam puuuuno supe - juneće, pileće, kombinovane, od kostiju, ali malo jače, koncentrovanije... i to proceđeno sipala u plastične kantice od 0.5 l. posle samo malo vode ulijem lagano otopim i zakuvam rezance, knedlice, štagod.
Stan sam ceo pospremila u fazi gnježđenja, a mm je nakon poroda održavao higijenu u stanu, sve osim kupatila. To sam morala ja To je posao koji ne prepuštam nikome. On je uglavnom prao posuđe, usisavao, brisao pod, prašinu, širio veš. Ja sam se uglavnom bavila bebačicom i to prvenstveno zato jer je jako često sisala, a ja se od čuvanja u trudnoći navikla na nerad
I ne da mi nije bila potrebna pomoć drugih, nego druge ljude u tako malom stanu ne bih ni podnosila. Ne mogu da zamislim da se njegova mama motala tu po stanu dok ja ležim sa L i dojimo. npr.
Jednostavno, svako drugi ko nije mm mi je bio suvišan u pogledu pomoći nakon poroda. Moju mamu nema, pa ne mogu ni da zamislim takvu situaciju gde bi mi ona bila blizu nakon poroda, ali mislim da bih i nju primala rado u goste, na druženje, ali ne da mi radi po kući, kuva, pegla, štagod.

[crnkica]

u prvoj trudnoći mi je bila mama i svekrva,ali ubrzo smo shvatili da to i nije neka pomoć-što se tiče naše psihe pa smo ju prekinuli jer ipak nemamo 15 godina da se ne znamo ponašati prema našem djetetu,,a sad a s drugim ćemo biti pametniji pa će nam samo donositi ručak i to je to

[Žabica]

Dosta brzo sam se oporavila od poroda. Evo sad će 2 tjedna, aja se osjećam super. Pomoć nismo neku imali, MM i ja sami. On je radio većinu kućanskih poslova, unatoč mojoj velikoj želji da napravim sama, jer ja ipak znam najbolje. Svekrva i moja mama nisu dolazile u obzir, jer mislim da bi skrenula od njih. Bile su mi par puta, naručila sam mami da nam skuha lončinu juhe i to je bilo to od njene pomoći. Uglavnom, svi su došli gledati bebu i s njima je bilo više posla nego koristi, kuhaj kavu itd. Naporno sve u svemu, jedva sam čekala da se svim maknu da mogu biti sama sa MM-om i malom.

[mikka]

meni bi bilo bas gadno da nisam jos zivjela kod mojih kad sam rodila f. nakon teskog poroda, nisam mogla normalno hodati mjesec dana, sjediti 2 mjeseca, stajanje mi je predstavljalo napor. nisam mogla ici na wc nego sam morala obavljati stvari u kadi, to cak ni md-u ne bi dala da mi pomaze. moja mama me doslovno spasila. drugi porod je bio lagan i bajkovit, oporavila se odmah, ali posto md-a nije bilo mjesecima opet me spasavala mama--blizu stanujemo pa bi svaki dan odsetali do njih na rucak. oni bi se igrali s f. a ja bi mozda malo odspavala sa k. i to je to.

ali ako ti je muz ovdje.. da je meni md bio s nama ne bi toliko trebala maminu pomoc.

[liam]

ja sam s prva dva dijeteta imala pomoc svekrve jer mi je prvo dijete hendikepirano te je jako tesko bilo s njime iako sam osoba poput tebe koja voli sve sama ipak sam prihvatila pomoc iako mogu reci da mi i nije bila prijeko potrebna jer je gago bio dobra bebica a onda s trecim iako su svi obecali pomoci ostala sam po dolasku iz rodilista potpuno sama a liam je bio strasna beba stalno je plakao i pored kucnih obaveza i ovo prethodno dvoje dijece sam pucala po savovima...a onda sam promijenila svoj nacin rada dobro se organizirala radila kad sam sta mogla nisam patila od toga da se kuca sjaji kao nekada jednostavno sam se opustila i samoj sebi olaksala stvar sad kad ide cetvrto vise se nebojim i briga me hoce li ili ne netko pomoci organizacija spasava nekad je i bolje da se nitko ne petlja

[icyoh]

Pretpostavljam da ovisi i o stanju nakon poroda.
Meni je drugi porod od prije mjesec dana bio odličan, nisam rezana i u bolnici mi je bilo ok. Pa sam došla doma puna energije - drugi dan sam preslagivala kuhinjske ormariće u pauzi među dojenjem.
Muž je bio na godišnjem 3 dana, kasnije sam ostala sama. Olakotna okolnost je što je stariji kod tete čuvalice preko dana (dok muž radi) - nisam sigurna da bih uspjela sama s novorođenčetom i hiperaktivnim dvogodišnjakom.

[.kala.]

Zanima me koliko vam je bila potrebna pomoć mame, svekrve, sestre tj. bilo koga. Odnosno vi koje ste mislile da vam neće trebati pomoć jeste li se predomislile i shvatile da to nije baš tako ili je bilo i lakše nego što ste miislile..

bilo je baš onako kako sam i mislila, a to je da će mi trebati pomoć ali da neće nikog biti. pa sam se nekako i pripremila na to i izgurala to najbolje što sam mogla. nije neka trauma ni katastrofa...možda me jedino malo smetalo što se nisam oslobodila očekivanja da će muž biti malo drugačiji...

[makita]

Ma ručak- pa juhica je meni čisto ok i dovoljna. Prvih par dana pomoć je dobrodošla. I emotivno i fizički.
A nekad paše da nisi sam.
Također, lijepo je kad onaj ko pruža pripomoć zna otić

Svakako, ja volim bit samostalna pa sam za svaki slučaj napunuila frižider i kolačima i kuhanim toćevima, njokima, juhama, mesom reznih vrsta...Kad je pomoć otišla, ja sam bila spremna

Kućanski poslovi su i dan danas svedeni na minimum.
Pazite se da vam ne pređe u naviku ko meni da kućanski poslovi NISU prioritet, naravno, ako volite red i čistoću da sve blista

[Elinor]

Prije poroda sam osjećala da bi nam svatko smetao u prvim danima dok se uhodavamo kao proširena obitelj, pogotovo jer je prvijenac bio rastresen par tjedana prije i još par poslije poroda. Na sreću, MM je imao još par dana godišnjeg kad smo došle iz rodilišta. Kad je morao otići na 2 dana a beba je bila stara 8 dana, došla mi je mama i to je bio totalni fijasko. Maleni je upao u još teže stanje, počeo pišati u gaće 10 puta na dan pa smo baku poslali doma. To sam jednostavno morala odraditi sama; dečko je htio mamu, tatu i seku i nikoga više!

[lola3]

Uvijek mislim da sve mogu sama, a tako sam mislila i prije poroda pa sam rekla mami da ne mora uzeti godišnji, a svekrva je došla nakon poroda samo na tri dana jer je imala obaveze doma. Iskreno, jako me iznenadilo što prvi put u životu nisam mogla sve sama. Iako sam imala lak porod, osjećala sam se kao u nekoj magli, izgubljena u novim okolnostima, muž je prva dva tjedna isto bio prilično zbunjen (kasnije se popravio ). Dojila sam po cijele dane, nisam imala vremena za ništa, a ni volje...Sve bih tada dala da je netko samo jednom-dvaput dnevno moju bebicu presvukao ili se brinuo za nju da ja par minuta mogu odahnuti. Drugi put ću svakako tražiti pomoć

[chiarita2]

ja sam rodila CR u petak, u srijedu sa došla doma. Kikačica je bila sitna ( 2400g ) i svima premala a meni i MM taman! prvu večer kad smo došli doma bila je puna kuća- moji, njegovi, sestre- jednom riječju PRESTRAŠNO! kad je trebalo okupati malu pitale su me mama i sveki kojoj dam da okupa malu a ja sam rekla da su one svoju djecu okupale a da ćemo C. kupati ja i MM. tad su se uvrijedile ali popustile su.10-tak dana su dolazile naizmjence ( jer su obje nezaposlene i relativno blizu ) kuhati i pospremiti ali i to sam brzo otkantala. točno 14 dana nakon poroda oribala sam wc sama- točno onako kak se to radi i kak samo ja znam! otada smo sev obavljali isključivo sami a bake su dolazile samo vidjeti bejbi.

[Ifigenija]

Prvo ti je dijete, nemaš predškolca da se penje po lusterima, tako da ti je u tom smislu lakše. Ležiš uz bebu, jedeš što imaš, dojiš, spavaš kad ti se spava i tako. Međutim nikad ne znaš kakav će ti biti porod i oporavak; ja nisam imala pomoć prvi puta (iako sam imala carski) i većinom je bilo okej, ali bila bih sretna da mi je netko htio decentno pomoći (mm je morao raditi nakon dva tjedna). Drugi put je tu bila mama jer s carskim i predškolcem doma slabo bih ja preživjela, a i moj maleni koji je imao 3 godine kad se rodila seka.
Što se sveki tiče, ja bih uzela meso, i pojela koliko mi paše, dokuhala si povrće (zamrznuto), a ostatak mesa zamrznula da si imam kad mi zatreba - a zatrebat će ti sad kad si mama hrana iz leda
Kakva god bila sveki, ti se potrudi da te se čuje, jasno i glasno; pa ak se fendi, nek se fendi. Bar ćeš imat mir doma. A možda ispadne da se s njom može dobro surađivati, pa si na dobitku.

Sretno!

[arilu]

Meni s prvim djetetom, osim MM nije trebala pomoć, ali sad s totalno divljom dvogodišnjakinjom i bebom koja uopće ne spava mi itekako treba. Kako je MM na brodu mama živi kod mene već mjesec dana. A i nona mi uleti s peglanjem veša. Uglavnom uz svu pomoć u kući nam je kaos.

[borka]

Moja draga sveki je dolazila prva dva tjedna redovito i kuhala ručak i peglala.
Puno mi je to značilo, jer je malac bio non stop na ciki, jako loše spavao, tako da mi je to puno značilo.
Najvjerojatnije bi mogla i bez nje, ali ovako je bilo lakše.