Hmmmmm, to je tema koja me malo-pomalo proganja! Prvo sam mislila da je bolje da se vratim na djevojačko. Onda mi se učinilo totalno glupo da klinci i ja imamo različita prezimena. Pod djevojačkim sam prezimenom dosad puno toga u životu napravila, ali nisam ne znam kako vezana uz njega. Na novo sam se prezime navikla, ali još ću ipak dobrano razmisliti hoću li ga zadržati, ili ne. Sva sreća pa ne žurim s odlukom. Životna deviza postaje mi ona: žuri polako!
Sad mi se čini da je prezime najmanji problem, ma kakvo ono bilo, najvažnije je da su klinci zadovoljni i sretni.