MarijaP, hvala na savjetima al sad sam ok, prošlo je već par mjeseci, stalno sam bila u pogonu 100 na sat,šetnjice po parkićima, druženja s bebama i mamama, ,priprema za posao,..a i bilo mi je lakše na taj način (skrivećki),jednostavno meni je tako odgovaralo.

Čuj ja sam bila na heparinu tek od 25 tj. trudnoće zbog trombova ,dotad ne, tako da kod mene to nije slučaj kao kod tvoje frendice, T. s Leonom je bila posve uredna i ja sam se super osjećala,al smo morali razrijedit krv da nestanu trombovi,čak sam u međuvremenu stigla i operirat vene.

Apricot, evo mojih dvojbi.
Naravno da znam da se može dojit u T. ali malo me kopka što se kod nas dogodilo.
Naime kad sam zatrudnila, moj privatni doc je bio oduševljen kao i mi jer zna koliko smo čekali L. i rekao je da slobodno nastavim dojit L. jer ako sam uspjela začet dok dojim,ako mi dojenje nije omelo začeće, da onda neće ni trudnoću.

Tako ja sva sretna nastavila dojit al moram priznat da sam bila strahovitooooo iscrpljena u tom razdoblju, valjda rana trudnoća koja sama po sebi izaziva umor u kombinaciji s dojenjem , neprospavanim noćima i prehladom i zubićima koji su nam naletili u isto vrijeme.

U 8. tj. srce je kucalo, u 9.tj je stalo, iako je već dosta toga otišlo s krvarenjem ipak sam morala i na kiretažu . Na SD su mi objasnili da se to često događa u prirodi, bla, bla prirodna selekcija, da je dobro što zapravo znamo da opet možemo uspjet začet, bili su stvarno divni, da će drugi put sve bit dobro.

E sad, kad sam razgovarala sa svojim docom,on mi je rekao da se to zna nekad dogodit dok se doji i da bi nam optimalni uvjeti za sljedeću trudnoću bili da ipak krenemo u akciju kad prestanem dojit.

Nakon toga kako sam imala na lijevoj bradavici neki blister koji me nikad nije bolio (ja uvijek neki poseban slučaj ) otišla sam u laktacijksu ambulantu na SD kod dr. koja radi anketu o dojilačkom stažu majki u Hrvatskoj, i zagovornica je dojenja. Oduševila se da još dojimo i nakon godinu dana, odmah mi dala anketu da joj ispunim, međutim kad sam je pitala isto pitanje, , rekla mi je da s obzirom da nam se to dogodilo,da postoje neka istraživanaj koja daju naslutit da nekim ženama dojenje može ometat trudnoću zbog hormona (nije još sve dovoljno istraženo), i da bi u mom slučaju ipak bilo bolje ne dojit kad krenemo na drugu bebu (što zbog spontanog ali tako i zbog naše borbe da se dođe do beboline).
Kažem to su mi rekli ljudi koji jako zagovaraju dojenje,drugačije inače ni ne slušam.

Uglavnom razlozi mogu biti ini i nema smsila više vraćat se i pokušavat izanalizirat jer odgovor nikad nećemo znati,samo znam da sam u tom razdoblju bila strašno iscrpljena i da imam neki crv sumnje, intuicija mi govori da se sve to možda dogodilo upravo zbog tog disbalansa između hormona trudnoće i dojenja.

Čisto me zanimaju vaša mišljenja, jel poznate još nekog kome se dogodila slična situacija.