Igranje / druženje poslije vrtića ili vikendom
Već duže vrijeme razmišljam o ovome, a sad sam dodatno potaknuta temom "Tuđa djeca u vašoj kući ..... ".
Naime, interesiraju me vaša mišljenja / iskustva u svezi s popodnevnim igranjem kod nas ili nekog drugog.
U našoj je vrtićkoj grupi postalo manje-više uobičajeno to popodnevno igranje (rjeđe vikendom).
To znači da jedan roditelj uz svoje dijete pokupi još jedno-dvoje-troje (ovisno koliko može durati doma) i onda ta djeca ostaju na igranju sve do 19 - 20 sati (večera uključena). Meni se to nekako čini predugo, ne zato kaj mi to teško pada ili su mi naporni (i sama imam troje, pa još nekoliko dodatnih ne doživljavam kao prevelik napor), ali misli da je to kikićima too much. Vidim ja to po mojima. Jako se vesele kad ih netko pozove na igranje i uvijek rado idu, ali ih to jako umori i fali im i vrijeme provedeno s nama doma. Ako, s druge strane, odem po njih ranije onda je to beskrajna tuga, jer oni moraju ići prvi i kuže da je to znatno ranije od ostalih.
Sve bi to još bilo OK, da to u zadnje vrijeme ne postaje prečesto (barem po mom mišljenju). Barem jednom tjedno dobijemo neki poziv, a često i dvaput. Ponekad odbijemo, ali to ih žalosti jer ne drže korak s prijateljima. U zadnje vrijeme se počelo šuškati i o tome da će netko prespavati kod nekoga.
A ja imam feeling da je to roditeljsko nabrijavanje. Naime, vidim da oni koji se ne druže nisu baš inn, ali i da to kreće od roditelja koji su isto tak nabrijani (tzv. yupie).
Nekak imam feeling da su za sve to još premali i da im je super da se ponekad, ali stvarno samo ponekad podruže i van vrtića, da se podruže s nekom drugom djecom koju ne viđaju svakodnevno i to u okviru naših obiteljskih druženja (mi npr. imamo puno prijatelja i kumova s djecom podjednake dobi). A za spavanje kod prijatelja mislim da je stvarno još puno prerano i da za to ima još puno i previše vremena u životu.
Inače, vidim da ta višesatna druženja/igranja i nisu baš sadržajna, osim ako im netko odrasli organizira većinu vremena, jer su zapravo ili umorni ili se ne mogu točno dogovoriti kaj bi ili bi divljali, a to im nije dopušteno, pa onda ne znaju kaj bi i konačno nakon dva sata nažicaju da se malo poigraju na kompu (što nije biti druženja) ili gledaju neki crtić (ni to nije bit druženja, ali čak bi ponekad moglo i proći - jer podsjeća na zajednički odlazak u kino). Tako da se za ta druženja obično i sama moram dobro pripremiti i izorganizirati tako da im stignem ponuditi i kvalitetno provedeno vrijeme i finu večeru.
Sad sam stvarno odužila, ali nadam se da ste shvatili kaj me muči.
Kak vi stojite s tim? Koliko se i kada vaša djeca igraju van vrtića s istim tim prijateljima? Mislite li da su oni u toj dobi spospbni za višesatno samostalno igranje (jer to bi trebalo biti upravo to)?
 |
|||
Odgovori s citatom
tanja_b prvotno napisa
. Same klince ne puštam kod nikog jer volim znati što rade,piju, eventualno jedu itd. a da ne kažem da mi je i neprihvatljivo da neki roditelj moje klince pokupi iz vrtića i u autu zajedno sa svojima ( što znači da moji ne sjede u AS ) vozi sebi doma. Najčešće nekom idemo preko vikenda i to predvečer ( dan koristimo za izlazak na zrak ) ali zna se zalomiti i preko tjedna.
