Slično ovako, kad mojoj krene drama ja je odvedem ili odnesem dalje od publike, i od bilo koga tko će se miješati. Čak i ako taj drugi ima slično mišljenje čim se počnemo oko djeteta koje urla još i mi pregovarati, odmah je još teže. Onda pustim da prođe prvi nalet bijesa, pa počnem neke dogovore. Pitam je što bi zapravo htjela, dam do znanja da sam shvatila, kažem što me u njenom ponašanju (ali samo trenutnom ponašanju, bez generaliziranja) smeta i zašto ne može to što hoće. Ako mi padne na pamet ponudim alternativu (dobit će kasnije, ili nešto drugo). Ili kažem da ćemo morati kući (ako nismo kući). Sve između urlikaVGmama prvotno napisa
Kasnije kad se smiri još malo popričamo o tome, na sličan način samo mirnije, da sredimo dojmove i utvrdimo pravila za idući put.
S mm-om također sređujem dojmove naknadno, on je isto tip koji bi radije udovoljio i popustio. Također je znao meni prigovarati kad ona krene u dramu, zapravo od nervoze traži krivca. To smo već dosta sredili, čini mi se. Ja sam se sva potkovala stručnom literaturom, pa ga lako potučem u raspravi, ali kad je mir u kući
 |
|||
Odgovori s citatom