Preko vikenda je kod nas u gradu bio lunapark. M. svaki dan ispituje da bi opet u lunapark, a više ga nema.
I tako, on jučer tužan, želi u lunapark. I sad ja da okrenem priču, ispitujem ga što mu je bilo najljepše u lunaparku, a on kaže:
Mama, tvoje ponašanje.

Nemam pojma na što je točno mislio, ali bojao se voziti na vrtuljku za djecu, a opet htio se voziti, onda sam zamolila vlasnika da se i ja vozim dva kruga dok se ohrabri. Dalje se vozio sam. Možda je to bilo u pitanju.