Uh! Ne bih da te obeshrabrujem, ali mislim da je u zemljici Srbiji međunarodno usvojenje još malo komplikovanija "rabota" nego inače, u zemljama okruženja... Ili je svakom njegova muka najteža... Ali do sada nisam čula da je ijedan par u Srbiji uspeo da usvoji dete iz neke druge zemlje...A tu su podugačke liste usvojitelja koje se nalaze u nečemu što se zove "zajednički registar", a nalazi se pri Ministarstvu za rad i socijalnu politiku. "Naši" usvojitelji ne mogu sami nazivati CzSR-e i raspitivati se o deci sa čistim papirima, štaviše to im je (mada nigde napismeno) zabranjeno - već čekaju da "neko" tamo negde, u Ministarstvu, izvuče njihovo ime "iz bubnja" i dostavi ga kao podobno za odgovarajuće dete - čije se generalije takođe prethodno dostavljaju Ministarstvu... Isto to zabranjeno je i hraniteljima (udomiteljima), lično sam dobila "preko nosa" i pretnju oduzimanjem licence kad sam, naivno, nazvala drugi Centar raspitujući se o jednoj bebi, za koju taj Centar u datom trenutku nije imao pogodnog hranitelja.. Obrade papira, pokretanje postupaka za lišavanje roditeljskog prava...sve to je bolno sporo i neefikasno... Na TV-u čuh skoro podatak da u zajedničkom registru ima 60-tak parova, rekla bih da to ni približno nije tačno i da ih je mnogo više.. Kad sam počinjala obuku za hranitelja toliko ih je na spisku imao samo naš CzSR..
Vezano za međunarodno usvajanje nailazila sam samo na pojedinačna pitanja i pokušaje - ali bez nekog opipljivog rezultata.. Koliko znam Konzulat Rusije nije baš preterano zainteresovan za saradnju i iako je bilo parova koji su im se obraćali - odgovora (bilo kakvog) na to obraćanje nije bilo..čak ni informacija...Možda ne bi bilo loše da popričaš i sa nekim iz CzSR (u koga imaš poverenja) da li je uopšte moguće od njih dobiti obradu za međunarodno usvajanje, jer bez tog papira ne možeš ništa započeti..