Nasa Duna vristi....oduvek....od rodjenja....kad god nesto hoce ili nece...ona VRISTI....URLA.....danju jos i lako hendlamo, smiri se uz pesmu, ritmicno kretanje na lopti....treba nam bar 15 minuta da smirimo njeno bacakanje, zabacivanje unazad....ali kad dodje noc, pocinje horor film.....desilo se par puta da se md, onako probudjen, izdrao na nju, pa se, zacudo ,smirila....ali mi je to toliko okrutno....jer ona ima samo godinu dana i nema pojma, kao ni mi, sta joj se u glavi zbiva i kako sa time da se nosi.....mrva moja predraga