Marku sam možda dva tri put spomenula da bi bilo pristojno starije osloviti sa vi, ali ne prije nego li je napunio 5-6 godina. Nisam od toga pravila odgojni projekt, to je išlo zajedno sa pozdravima prilikom ulaza u neku prostoriju i sl.

Znam sa su u vrtiću učili četiri čarobne riječi: molim, hvala, izvoli i oprosti i govorili su o lijepom ponašanju, ali ne na nikakav nasilni način, već onako, kroz igru.

Onda je skužio da ja svima koji su od mene stariji 10-tak godina govorim vi, pa je ubrao i on da ne bilo loše da mu to uđe u rječnik.

Svidilo mu se što je nailazio na opće odobravanje kad bi nešto pristojno rekao (što je uključivalo Vi), pa mu je sad normalno tako govoriti. Bilo mi je :shock: kad sam ga pitala kako se obraća teti knjižničarki u školskoj knjižnici, a on meni: kažem ja njoj dobar dan, gospođo! I još kaže da se ona sva rastopi i da mu ni ne spominje zakasninu.

Mislim da će Marko biti veeeliki šarmer.

Jako mi je ružno kad netko u javnosti ispravlja dijete, to mi je koma.