Fato odmaraj i fizički i psihički ako možeš, sad je to najbitnije i ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ za tebe i tvoje blizance. Mani se tumaranja po kući i briskanja prašine koje i nema, neku dobru knjigu u šake da skreneš misli. I naravno bolje je da odmaraš kući nego u bolnici. Kao što Rozi piše nagledaš se tamo svega i svačega. Evo da te oraspoložim malo sa mojim dešavanjima iz predhodnih trudnoća.
S obirom da je prva vanmaterična otkrivena veoma kasno, sanitet me je odvezao neih 80 km u drugu bolnicu na laparaskopiju i posle svega preživljenog ja ne da imam strah nego je to katastrofa. Svaki žig, grč ili sl. me preznoji u sto voda. I ne mogu tome ništa jer je jače od mene. Takav strah me je naučio svim ranim simptomima tako da sam drugu vanmateričnu sama prepoznala, ista bol ali manjeg inteziteta itd. i odlučila se spakovati za bolnicu i prije nego što su me htjeli ostaviti. Dr. mi je rekao da dođem oko 19h na uzv u bolnicu a ja sam se ljepo istuširala, spakovala torbu sa rekvizitima i otišla. Kad me je dr pregledao rekao je da odem kući malo odmoriti se, spremiti i doći kasnije jer je on dežurni i ostaviće me u bolnici. Ja sam na to samouvjereno dodala da nema potrebe jer sam spremna da legnem i rekla suprugu da mi donese torbu iz auta. Dr. se slatko ismijao jer kaže da nije sreo nikog takvog da jedva čeka da legne u bolnicu. Mislim sama u sebi tamo mi je najljepše za mozak, i kad prigusti svi su tu a u kući se prevrćem od straha i ne znam na čemu sam.
I kad pomislim kad se vratim iz MB da treba sve preživjeti, vađenje bete i ostalo dešavanje ako Bog da, ja bi najradije zaspala narednih godinu dana pa da me vi probudite! Zato Fato moja odmaraj i mazi svoj stomačić.